Distrikt
Kultura

Sergije Bagenski – Rus koji je projektovao jedan od najznačajnijih srpskih spomenika

Sergije Bagenski, zaslužan je za igradnju prve vodovodne mreže u Šapcu. Kao šef Hidrotehničkog odeljenja, a zatim direktor Mačvanske vodne zadruge, predvodio je prvu stručnu ekipu koja je radila na zaštiti grada od poplava, gradeći nasipe na Savi. Bio je jedan od retkih Šapčana koji je svoju stručnost i ljudskost stavio na raspolaganje sugrađanima, dok je gotovo sve radio bez naknade. Međutim, grad se godinama pogrešno seća ovog vrednog inženjera ruskog porekla. Malo je poznato da je Bagenski tehnički i instruktivni tvorac spomen-kosturnice u Tekerišu, što ne čudi kad ni u dokumentima zvaničnih institucija zaduženih za očuvanje spomenika, ne piše tako.

Sergije Bagenski sahranjen je na Donjošorskom groblju u Šapcu (Foto:J. Gubelić)

Sergije Bagenski bio je ministar građevine u carskoj Rusiji. U Šabac je došao kao emigrant 1921. godine, o čemu svedoče upisnice Šabačke gimnazije, gde je školske 1921/22. godine, upisao svoju decu – sinove Igora i Olega i ćerku Arkadiju. Prema podacima iz prethodnog školovanja njihove dece, Katarina i Sergej Bagenski su došli u Srbiju iz Italije.

Od porodice Bagenski niko više nije sahranjen u Šapcu (Foto:J. Gubelić)

Sergije Bagenski mnogo je učinio za zaštitu terena od poplava i isušivanje zemljišta kod nas. Obrazovan i iskusan u svom poslu, radio je kao šef Hidrotehničkog odeljenja Ministarstva poljoprivrede i voda u Šapcu, a juna 1930. godine izabran je za direktora ujedinjene Mačvanske vodne zadruge, na čijem čelu je ostao do smrti. Za vreme njegovog šefovanja, Hidrotehničko odeljenje podsećalo je na moderne inženjerske stanice u kojima se radi punom parom i sa jasnim ciljem. Stara štampa doživela je Bagenskog kao “energiju, žilavost i vedrinu čiji kratak nos, okrenut gore, veseo, rableovski prkosi”. Novine koje je uveo u radu i izgledu vodovodne mreže grada u to vreme su promenile kvalitet života stanovnika.

Prvo hidrotehničko osoblje u Mačvi (Foto: privatna arhiva)

Poplave u ovom kraju vekovima su uništavale letinu i donosile dugotrajnu glad. Osvajači nisu mnogo marili za močvarnu Mačvu i grad opasan barama, a u oslobođenoj Srbiji radilo se uglavnom kulukom i bez stručnog nadzora. Promene su nastale kada je Bagenski dobio zadatak i široka ovlašćenja da pripremi projekte za obezbeđivanje od poplava i isušivanje vodoplavnih terena. Programi ekipe inženjera Bagenskog bili su u narednim decenijama osnova za izvođenje mnogih hidrotehničkih i melioracionih zahvata, a sam Bagenski prema svedočenjima savremenika, noći je provodio nad nacrtima i drugom dokumentacijom, dok je preko dana bdeo na gradilištima.
Bagenski je odmah po prvim radnim naporima naišao na nerazumevanje Šapčana. Godine 1923. “Šabački glasnik” pisao je protiv izgradnje vodovodnog Sistema. Pod nazivom “Jedno izlišno bacanje para” ovaj članak je ozbiljno doveo u pitanje rad inženjera: “Neki dan ovdašnji hidrotehnički odeljak, u kome rade Rusi, videli smo kako nešto po Šapcu mere. Zapitali smo ih šta to mere i dobili smo odgovor da mere za vodovod Šapca, jer će vodu za Šabac dovesti iz Save za potrebe Šapca, pošto kažu, voda u ovdašnjim arterskim bunarima ne valja. Na ovaj odgovor mi smo se tako slatko nasmejali”.
Stručni odgovor Bagenskog objavio je “Radikal”, u kom inženjer piše o evropskim normama potrošnje vode, rezultatima analize vode u tadašnja četiri arterska bunara u Šapcu, rizicima upotreba Vode iz običnih bunara i objašnjava koliko je ispravna voda značajna za zdravstvenu bezbednost stanovništva. Na kraju, Bagenski je pozvao građane da dođu u Hidrotehnički odeljak, gde će im sve što ih interesuje biti objašnjeno, umesto “što prikupljaju vesti na ulicama i kafanama”.
Radovi na izgradnji vodovodne mreže u Šapcu trajali su od 1930. do 1937. godine, i obuhvatali su Karađorđevu, Jevremovu, deo Masarikove i Ulicu Cara Dušana.

Politika je pisala o Bagenskom kao projektantu spomen-kosturnice (Foto: privatna arhiva)

Grad je uvek mogao da računa na inženjera Bagenskog, a on mu se odazivao do poslednjeg dana. Na primer, kada je u proleće 1933. godine u Šapcu formiran Tenis klub, Petar Grozdić dao je plac, do bašte hotela „Pariz“, a plan je izradio i izgradnju igrališta nadzirao Sergije Bagenski, bez ikakve naknade.
Međutim, glavna nepravda posthumno učinjena Bagenskom, kao glavnom projektantu i tehničkom tvorcu spomen-kompleksa posvećenog stradalima u Cerskoj bici, do dana današnjeg nije ispravljena. Na zvaničnom sajtu Spomenika kulture u Srbiji, Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu i sajtovima zvaničnih institucija grada Šapca stoji da je spomen-kosturnicu na Ceru projektovao arhitekta Bojić. Pojedinci, dobro upoznati sa ovom istorijskom nelogičnošću, napominju da dokumenta kažu ono što u Tekerišu zna svaki seljak – da je spomenik rađen prema projektu Sergija Bagenskog.

Arhitekta Bojić naveden je kao projektant spomenika (Foto: J. Gubelić)

List „Politika“, od 29. juna 1928. godine, daje opširan izveštaj pod naslovom „Otkrivanje spomenika cerskim junacima“ počinje na 1. strani i već u prvom delu kaže da je spomenik „projektovao g. Bagenski, bivši ruski ministar građevine“.
Inicijativu za podizanje spomenika dao je Pododbor Udruženja rezervnih oficira i ratnika u Šapcu 1926. godine, na čelu sa predsednikom Udruženja, rezervnim potpukovnikom i predsednikom šabačke opštine od 1932. do 1935. godine Petrom Grozdićem. Grozdić je izradu nacrta spomenika i potrebnu građevinsku dokumentaciju poverio inženjeru Sergiju Bagenskom. Ovaj vrsni stručnjak projekat je završio do proleća 1927. godine i odmah je podnet kralju Aleksandru Karađorđeviću na odobrenje i potpis.

Stara štampa razrešava dilemu u vezi sa ovim važnim istorijskim spomenikom (Foto: privatna arhiva)

Zemljište za budući spomenik poklonio je Cvetko Živanović-Kukić, borac poslednje odbrane u Prvom svetskom ratu, a radovi su započeti udaranjem kamena temeljca u jesen 1927. godine. Tom prilikom ugrađene su dve povelje, jedna Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a druga Čehoslovačke Republike, jer ovde leže i kosti pripadnika 28. praškog puka.
Zidari su bili iz okolnih sela, a radilo se od jutra do mraka. Postoje beleške da su gradnji svakodnevno prisustvovali Sergije Bagenski, Petar Grozdić, vlast tekeriške opštine i solunac, učitelj Stanko Rosić. Zidar Radiša Vasić iz Gornje Badanje sećao se da je Rus bio posebno strog i „nagonio ih da skidaju sa zida i po nekoliko stena, samo zato što jedan kamen, po njemu, nije odgovarao“.

Jedan od najvelelepnijih spomenika posvećenih stradanjima srpske vojske u Prvom svetskom ratu (Foto: J. Gubelić)

Spomenik Cerskoj bici svečano je otkriven na Vidovdan, 28. juna 1928. godine. Spomenik je otkrio kralj Aleksandar Karađorđević, a osvetio episkop šabačko-valjevski Mihailo. Svečanom činu prisustvovali su članovi Vlade, diplomatski kor i predstavnici vojske. Ispred Čehoslovačke Republike prisutni su bili Jan Sirovi, načelnik Generalštaba, Jan Šeba, poslanik u Beogradu, i vojni izaslanik pukovnik Ondrej Mezl. Ovom činu prisustvovao je i veliki prijatelj srpskog naroda Arčibald Rajs.

Bagenski je ovim zdanjem zadužio Srbe (Foto: J. Gubelić)

Sergije Bagenski umro je 13. novembra 1933. godine i sahranjen na Donjošorskom groblju u Šapcu. Imao je 54 godine i važio za veoma cenjenog stanovnika grada. Stara gradska štampa je zabeležila da je: „Pok. Sergija do večne kuće ispratilo mnogobrojno građanstvo Šapca. Sa balkona Suda opštine, od pokojnika se, u ime suda i odbora opštinskog, oprostio g. Đoka Jovanović, upravnik Šabačke izvozne banke, iznevši usluge pok. Bagenskog, koje je on dobrovoljno činio, kako oko podizanja spomenika na Ceru, Gučevu i u Šapcu, tako i oko podizanja mnogih opštinskih objekata…“Poslednji se, prema pisanju štampe, od Sergija Bagenskog oprostio „sa punim očima suza“ Petar Grozdić, predsednik šabačke opštine.
Prema Matičnoj knjizi umrlih, Sergije Bagenski rođen je u Tombovu, nije poznato koje godine. Iz njegove porodice više niko nije sahranjen u Šapcu, niti ima podataka šta se desilo sa ostalim članovima. On sam počiva, van ruske parcele, među Šapčanima.

Iz serijala “Znamenitih trag”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Svideo vam se tekst?