Дистрикт
Друштво

МАЧВАНСКА КРАЉИЦА СЕВДАХА – ОД ВАШАРСКОГ БЛАТА ДО ПАРИСКОГ СЈАЈА

Љубитељи староградске кафанске музике воле да кажу да Американци имају Елу Фицџералд, а ми Софку Васиљковић Николић.  И заиста, ова Шапчанка, отпевавши својим раскошним и упечатљивим гласом чувену „Цојле Манојле“, доказала је да за светску славу нису битни текст ни врста музике, него таленат. Једна од најпознатијих, „Јахорина“, донела јој је Златну потковицу у Паризу и титулу најтиражније певачице Европе, одмах после Енрика Кaруза.

Међу најлепшим народним песмама (Извор: принтскрин Јутјуб RTS Najlepše narodne pesme – Zvanični kanal)

Родила се 1907. године. Почела је да пева са непуних 14 на вашарима у Мачви, а са 17 већ је снимила прву плочу у Берлину. Сиромашна девојчица из Табановића крај Шапца убрзо ће постати музичка звезда старе Југославије између два светска рата.

На почецима је певала у Зворнику, а у Мостару, граду севдаха, са сетом ће је слушати Дучић и Шантић, који је, како тврде, плакао када му је први пут отпевала стихове његове „Емине“.

Жена која је прославила југословенску народну музику (Фото: приватна архива)

Ређала је тријумф за тријумфом.  Имала је изузетну харизму. Њени велики обожаваоци, али и пријатељи из Скадарлије били су Бранислав Нушић, Раша Плаовић, Жанка Стокић, Тин Ујевић, Милоје Живановић, Добрица Милутиновић. Присећајући се некадашњег београдског клуба познатих, Софка је говорила:

„Нушића се сећам по духовитости. Чим бих села за његов сто испричао би нешто што је било довољно да се смејемо цело вече. Доводио ме је у ситуацију да сам се мучила како да се уздржим од смеха када га погледам за време песме. Никад није поновио стари штос. Био је непресушни извор шала и досетки.”

Са мужем Пајом наступала по целом свету (Фото: Дистрикт: Извор: Бања Ковиљача, Владимир Вуловић)

Била је несумњиво прва наша естрадна звезда, а у кафанама широм државе није се могло наћи место када би тамо певала Софка Николић. А цена њених ангажмана није била мала; била је плаћена као врхунски оперски певачи, чак и више. Снимила је око 200 песама на чак 100 плоча.

– Пре Софке, кафанске певачице су биле веома мало заступљене на носачима звука. Софка Николић је била прва певачица која је снимила у низу 16 песама, и неке песме су први пут снимљене као што је њена песма „Сву ноћ млада, објаснио је за РТС, приликом најаве књиге о Софки, њен биограф Саша Спасојевић.

Препознатљива по гласу, али и лепоти (Фото: Дистрикт)

Са својим другим мужем Пајом Николићем и њиховим оркестром, низала је успешна гостовања од Београда, преко Сарајева, Загреба па све до Беча, Париза, Москве, Рима, Лондона и других метропола. Чудо у музичком свету, засипана је аплаузима од београдске Скадарлије, до париске Олимпије и Холивуда.

Пунила светске салоне (Фото: Дистрикт)

Први пут Софкино певање преношено је преко радио-таласа 11. децембра 1929. године на Радио Београду из кафане „Крагујевац“. Ти наступи су, тврде њени биографи, били слушанији него преноси утакмица фудбалске репрезентације Краљевине Југославије.

– Она је била и гост Радио Београда на првој годишњици, и то је емисија која је ишла у етар. Преносиле су и радио-станице по Немачкој, Будимпешта, Беч, Берлин, тако да се Софкин глас чуо малтене у пола Европе“, за националну телевизију изјавио је Спасојевић, који је написао њен животопис под називом „Софка – дерт и сузе краљице народне музике“.

Бавила се и хуманитарним радом (Фото: приватна архива)

Уметница која је отпевала „Кад би знала, дилбер Стано“ „Зоне, мори Зоне“ и „Чујеш, секо“ дружила се са чувеном певачицом и плесачицом Жозефином Бекер.

– Замислите дете које има 8 година, и деда ми обичном оловком црта жену уфрћкане косе и њену сукњу од бананица. Онда ми је објаснио да је она црнкиња која се дружила са Софком, да је носила сукњу од банане и волела је много мог деду. Причао је да су сарађивале и организовале хуманитарне акције – рекла је за Дистрикт Шапчанка Софка Васиљковић, певачицина унука, која са поносом носи њено име.

Имала је преко 100 плоча са преко 200 песама (Извор: Музеј Семберије)

Са првим мужем Илијом Марковићем врло млада добила је кћерку Марицу (Мариолу), за коју је и поред светске каријере, била неизмерно везана. Због ћеркине трагедије њен глас је утихнуо у пуној снази, у 33. години. Док је песмом увесељавала посетиоце Бање Ковиљаче, где је пунила сале „Кур салона“, кафане „Јадар“, Хотела „Подриње“, њена ћерка Мариола се у бањском санаторијуму борила за живот, и нажалост, ту борбу изгубила у седамнаестој години, када је преминула од туберкулозе.

Мариолина сахрана (Извор: Виртуелни музеј Софке Николић https://muzej-sofke-nikolic.blogspot.com/)

Ћерку је сахранила у оближњој Бијељини, а због превелике туге, да би јој била ближе, купила је кућу преко пута гробља Пучиле. Повремено се враћала у Београд, али познаваоци њеног живота тврде да то није била стара Софка.

– Имала сам 21. годину када сам је упознала, то је било 1976. године. Мајка и ја улазимо у једно двориште са пуно цвећа, ту је једна мала кућица и у њој моја бака Софка. У односу на оно што сам читала, слушала и замишљала о њој, тешко ми је било то да повежем. Пред собом видим само једну старицу, скрхану болом, која нема више снаге. Причала ми је своје догодовштине, али и то да ју је највише болело што је изгубила дете. То јој је и било стало да са нама подели, све остало, сјај и беда тог њеног живота, није било занимљиво тада. Ништа је више није интересовало. Оно што је поделила са нама је туга – присетила се Софкина имењакиња драгоцених сусрета.

Плоче снимала у Берлину, Паризу, Будимпешти (Извор: Музеј Семберије)

Умрла је 1982. године у Бањи Ковиљачи, на истом месту где и кћерка Мариола. Сахрањена је у Бијељини, у заједничкој гробници.

Иза жене која је српску народну музику прославила широм Европе и све до Америке, није остало много. Име једне улице у Бијељини, мурал са њеним ликом у овом граду, фотографије слабе резолуције, плоче, али најдрагоценије – снимци њеног гласа који немају цену. И после свега поштоваоци њене уметности широм бивше велике државе коментаришу са одушевљењем ове песме, пореде старо и ново, и уживају у ономе што је једна Шапчанка створила пре једног века.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима