Дистрикт
У фокусу

СЕМИЗ АЛИЧИЋ – ДЕЧАК СА ШАМПИОНСКОМ ЛЕВИЦОМ

Талентовани боксер шабачке Мачве, 16-годишњи Семиз Аличић, један је од најуспешнијих младих боксера Србије. Праву сензацију направио је када је недавно у Русији на Првенству Европе за јуниоре 2018. стигао до злата. Машта да Србију представља на Олимпијским играма и иде ка свом циљу уз напорне тренинге и много одрицања.

Семиз Аличић (Фото: Ј. Губелић)

У уторак је напунио тек 16, а већ је шампион. Ни минус, снег, киша, умор ни мрак не спречавају га да дође на тренинг. Пешке од Економске школе, где је овог септембра кренуо у другу годину, иде прво до куће, а онда се пресвлачи и наставља према Старом граду. Боксерски клуба “Мачва” воли више од своје куће, а бокс колико и себе самог.
“То је љубав коју вам не могу описати”, одговара кратко.
Од те љубави утабао је стазу којом сигурно корача. Његова левица, баш као и он, увек погађа циљ. Иза тога стоји одрицање, борбеност и кураж. Иако је још увек голобради дечак, има је на претек. Тој љубави посвећен је шест дана у недељи. Када не тренира, онда учи, и по томе се истиче у школи.
“Кад сам био прва година устајао сам ујутру и трчао па онда тренирао, после тога сам учио и онда ишао у школу. После школе ме је чекао тата и ишли смо на тренинг заједно и тако сваки дан. Сада идем пре подне па после школе тренирам. То је један тренинг али изгледа као два спојена”, прича Семиз.

Дечак који живи за бокс (Фото: Ј. Губелић)

Због тога је недавно у финалу шампионата у Русији савладао Бугарина Радева Јасена и постао јуниорски шампион Европе.
“У полуфиналу сам имао најтежи меч. Победио сам борца из Ирске а у финалу сам савладао Бугарина Радева Јасена који је четвороструки шампион Европе”, са поносом прича јуниорски шампион Европе.
У “Шумицама” где живе Аличићи све је скромно. Само Семизова соба сија пуна златних и сребрних пехара. Друга страна медаље је његов живот, умерен и једноставан. Отац Иво бори се да пристојно живе. Сналази се, кажу пријатељи. Нема сталан посао али развози оне који раде. Има и коња па превезе кад неком нешто затреба. Не проси и не моли. Поштени су Аличићи и превисе поносни да признају да им нешто недостаје. Кад се боље погледа имају на претек. То је њихов Семиз, златни дечак који плени скромношћу и добротом.
Његов боксерски окршај гледали су на телевизији, надајући се победи у себи. Требало је издржати.
“Срце је радило 200 на сат. Неки су ми рекли да узмем таблете за смирење, али сам издржао”, прича отац Иво.

Неуморно вежба за свој циљ (Фото: Ј: Губелић)

Обрадовао је целу нацију а највише свој боксерски клуб „Мачва“ где потврђују да је реч о правом боксерском таленту.
“Њега је сам Бог послао. Он је таленат какав се ретко рађа. Осим тога, упоран је и дисциплинован. Код мене је дошао када је имао десет година и ја сам тада знао да ми је поверен дечак који има потенцијал да буде шампион”, каже тренер Слободан Митровић.
Поред европске титуле Семиз је шест пута био првак Србије. Сања да учествује на Олимпијским играма и бројним одрицањима припрема се да освоји циљ, јер тако раде шампиони.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *