Међу највећим херојима Подгорине, после браће Недића, сврстао се пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачко-авијацијског пука Војске Југославије, који се жртвовао како би спасао млађег колегу сигурне смрти, која га је чекала у неравноправној борби са НАТО ловцима. За своја дела никада није проглашен херојем. Постхумно је одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком. Ипак, ова неправда делимично може бити исправљена ако би, како је најављено, један од нових мигова понео име храброг пуковника.
Миленков последњи лет трајао је свега 12 минута, а прекинут је након отказивања генератора неизменичне струје због чега је остао без радара, сам на небу, против 16 снажнијих и боље опремљених непријатељских авиона. Упоран, какав је био, под отежаним околностима успео је чак да их збуни и наведе на повлачење, све док није погођен са три непријатељске ракете од стране холандског авиона, које су изазвале његову смрт још у ваздуху. Остаци авиона „Миг 29“ пали су у село Петница код Ваљева.
Свестан немоћи српских авиона, одлетео право у смрт (Фото: Блиц)
Кацига, оружје, мобилни телефон и лични предмети нагорели од експлозије, када је у вечност отишао у борби са НАТО ловцима, све су што је остало иза овог витеза српског неба. Последњу битку изгубио је изнад Ваљева, недалеко од родног Горњег Црниљева, где је као дечак маштао како ће једнога дана летети небом.
„Имали смо неке гумене опанке, чували овце, а кад пролети неки авион изнад поља, он каже – Погледај где смо ти и ја, Љубо, још у гуменим опанцима, а људи лете небом“, сећа се Љубиша Исаиловић.
Још увек није проглашен херојем (Фото: Ј. Губелић)
У спомен дому посвећеном хероју Подгорине стао је цео један храбар, али кратак живот, од дечачких дана, када је маштао да буде пилот, до остваривања животног сна. Све то утихнуло је 4. маја 1999. године. У спомен комплексу у његовом родном Горњем Црниљеву налази се и део авиона којим је управљао током последњег лета, на који је пошао добровољно, желећи да спасе млађег колегу. Наиме, Павловић је од свог заменика у тренутку наређења о полетању на авионе НАТО-а тражио да по сваку цену задржи млађег колегу како би сам стао у одбрану неба над Ваљевом.
„Тад је рекао, нећете ви млади пилоти да гинете, узлетео је и никад се више није вратио“, прича Љубиша, Миленков друг из детињства.
Оно што је остало од Мленка, чува се у спомен-комплексу (Фото: Ј. Губелић)
Страдао је у авиону “миг 29” па су се мештани Подгорине обрадовали идеји да један од нових мигова понесе име храброг пуковника, њиховог највећег хероја.
„Миленко Павловић је највећи херој Подгорине још од браће Недић 1804. године, односно од Првог српског устанка. Било је, наравно, хероја и за време Првог и Другог светског рата, али до Миленка нисмо имали неког кога би са таквим поносом истицали“, каже Светозар Гачић, директор ТО „Подгорина“.
Делови авиона “Миг 29” пренети су у Горње Црниљево (Фото: Ј. Губелић)
А био је толико пожртвован да је једном приликом када је на фудбалу у родном месту повредио руку, без поговора отишао на задатак.
„Питам га шта да радимо, он каже – Ништа, идемо кући, ти ћеш ми завити руку. Кад смо дошли код мене, одсекао сам једну шипку од уземљења, и то гвожђе му савио у положај у ком може да користи руку у авиону. Завојем сам му умотао, обукао га и тако је летео пет, шест дана“, прича Љубиша Исаиловић.
Спомен-комплекс садржи неколико тематски различитих елемената (Фото: Ј. Губелић)
Недалеко од комплекса налазе се терен и ФК који носе име Миленко Павловић – Пилот.
Текст је настао у оквиру пројекта који је суфинансиран из буџета општине Осечина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
