Дистрикт
У фокусу

МЕМОРИЈАЛНИ КОМПЛЕКСА НА ПЛАНИНИ ЦЕР – СИМБОЛ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

На Конкурсу за меморијални комплекс на планини Цер првонаграђено је решење ауторског  тима „Workshop 4mind Architecture“, који су чинили Иља Микитишин, дипломирани инжењер архитектуре и Игор Микитишин, Миљан Салата и Рајко Анђелић, архитекте. Према наводима струке ово архитектонско решење приказ је модерног српског идеnтитета, симболизује људско страдање у прекретним историјским догађајима.

Награђено решење будућег споменика на Церу (Фото: конкурсна документација МГСИ)

Урбанистичка решења аутори су поставили по узору на позицију српских армија, распоређених уочи и током саме Церске битке, док је највећа предност дата Другој армији на челу са генералом Степом Степановићем, док преостале чувају бокове. Пратећи објекти представљају дивизије и пукове.
Будући комплекс налазиће се на другој највишој коти Цера, између цркве Светог Јована Шангајског и планинарског дома, на простору од око два хектара, који се налази у самој шуми уз постојећи римски пут.
На обронцима планине, са обе стране Цера, Јадра и Шапца, биће изграђени пропратни садржаји – Музеј Великог рата од 1.500 квадрата, Документациони центар од 886 квадрата и Едукативни центар од 1.314 квадрата, затим пансионски смештај од 709 квадрата и помоћни објекти од 126 квадрата.
Укупна површина планираних објеката на локацији Меморијалног комплекса је 4.500 квадрата, а  вредност инвестиције процењена је на 2,7 милиона евра. Биће урађене и приступне саобраћајнице, како би прилаз био олакшан. У изградњу и уређење путне мреже на Церу влада Србије је већ ове године уложила преко 150 милиона динара.

Комплекс са пратећим објектима (Фото: конкурсна документација МГСИ)

За изградњу Меморијалног комплекса Влада Републике Србије је донела одлуку, а Министарство грађевина саобраћаја и инфраструктуре је наручило израду просторног плана подручја посебне намене планине Цер, и за то определило 12,6 милиона динара.

Меморијални комплекс биће симбол српског идентитета (Фото: конкурсна документација МГСИ)

Церска битка вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су главне војне операције вођене у сливу реке Јадар. Борбе су почеле у зору. Непријатељским снагама су се храбро супротстављали предстражни одреди српске војске на Дрини све до 15. августа. До првог великог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи између 15. и 16. августа код Текериша, а потом су тешке борбе вођене све до 20. августа на фронту ширине 50 километара и правцу Шабац-Текериш-Крупањ. Аустроугарске снаге, које је предводио командант балканске војске Оскар фон Поћорек, имале су више од 200.000 људи, добро наоружаних и опремљених, који су дејствовали уз одличну логистику и садејство модерне артиљерије. Победи Срба, поред тога, допринела је исправна стратегија врховне команде, али и искуства у модерном ратовању, која су стекли у Балканским ратовима. Аустроугарске снаге натеране су на повлачење у ноћи између 19. и 20. августа, које се наставило и наредног дана.

Просторни план планине Цер (Фото: конкурсна документација МГСИ)

У тешким борбама Аустроугарска је имала око 25.000 погинулих и рањених и више од 4. 500 заробљених официра и војника. На српској страни из строја је избачено 16.045 подофицира и војника и 259 официра, од тога је било 2.107 погинулих и 250 заробљених.
У извештају о поразу аустроугарске војске, аустријски новинар Ервин Киш је написао: „Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници. Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу“.
Истеривањем непријатеља до Дрине и завршним операцијама, од 21. до 28. августа 1914. године, када је ослобођен Шабац, окончане су такозване церске операције.

 

 

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима