Na Konkursu za memorijalni kompleks na planini Cer prvonagrađeno je rešenje autorskog tima „Workshop 4mind Architecture“, koji su činili Ilja Mikitišin, diplomirani inženjer arhitekture i Igor Mikitišin, Miljan Salata i Rajko Anđelić, arhitekte. Prema navodima struke ovo arhitektonsko rešenje prikaz je modernog srpskog identiteta, simbolizuje ljudsko stradanje u prekretnim istorijskim događajima.
Nagrađeno rešenje budućeg spomenika na Ceru (Foto: konkursna dokumentacija MGSI)
Urbanistička rešenja autori su postavili po uzoru na poziciju srpskih armija, raspoređenih uoči i tokom same Cerske bitke, dok je najveća prednost data Drugoj armiji na čelu sa generalom Stepom Stepanovićem, dok preostale čuvaju bokove. Prateći objekti predstavljaju divizije i pukove.
Budući kompleks nalaziće se na drugoj najvišoj koti Cera, između crkve Svetog Jovana Šangajskog i planinarskog doma, na prostoru od oko dva hektara, koji se nalazi u samoj šumi uz postojeći rimski put.
Na obroncima planine, sa obe strane Cera, Jadra i Šapca, biće izgrađeni propratni sadržaji – Muzej Velikog rata od 1.500 kvadrata, Dokumentacioni centar od 886 kvadrata i Edukativni centar od 1.314 kvadrata, zatim pansionski smeštaj od 709 kvadrata i pomoćni objekti od 126 kvadrata.
Ukupna površina planiranih objekata na lokaciji Memorijalnog kompleksa je 4.500 kvadrata, a vrednost investicije procenjena je na 2,7 miliona evra. Biće urađene i pristupne saobraćajnice, kako bi prilaz bio olakšan. U izgradnju i uređenje putne mreže na Ceru vlada Srbije je već ove godine uložila preko 150 miliona dinara.
Kompleks sa pratećim objektima (Foto: konkursna dokumentacija MGSI)
Za izgradnju Memorijalnog kompleksa Vlada Republike Srbije je donela odluku, a Ministarstvo građevina saobraćaja i infrastrukture je naručilo izradu prostornog plana područja posebne namene planine Cer, i za to opredelilo 12,6 miliona dinara.
Memorijalni kompleks biće simbol srpskog identiteta (Foto: konkursna dokumentacija MGSI)
Cerska bitka vođena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su glavne vojne operacije vođene u slivu reke Jadar. Borbe su počele u zoru. Neprijateljskim snagama su se hrabro suprotstavljali predstražni odredi srpske vojske na Drini sve do 15. avgusta. Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noći između 15. i 16. avgusta kod Tekeriša, a potom su teške borbe vođene sve do 20. avgusta na frontu širine 50 kilometara i pravcu Šabac-Tekeriš-Krupanj. Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Poćorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije. Pobedi Srba, pored toga, doprinela je ispravna strategija vrhovne komande, ali i iskustva u modernom ratovanju, koja su stekli u Balkanskim ratovima. Austrougarske snage naterane su na povlačenje u noći između 19. i 20. avgusta, koje se nastavilo i narednog dana.
Prostorni plan planine Cer (Foto: konkursna dokumentacija MGSI)
U teškim borbama Austrougarska je imala oko 25.000 poginulih i ranjenih i više od 4. 500 zarobljenih oficira i vojnika. Na srpskoj strani iz stroja je izbačeno 16.045 podoficira i vojnika i 259 oficira, od toga je bilo 2.107 poginulih i 250 zarobljenih.
U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: „Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici. Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju“.
Isterivanjem neprijatelja do Drine i završnim operacijama, od 21. do 28. avgusta 1914. godine, kada je oslobođen Šabac, okončane su takozvane cerske operacije.
