Граду Шапцу је 8. јула 1920. године свечано уручено француско одликовање „Ратни крст“ за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату. Због великих страдања Шабац је одликован са три ордена – Француским ратним крстом са палмом, Чехословачким ратним крстом и Карађорђевом звездом, а, као пандан славном француском граду, назван је “Српски Верден”.
Тада је постао једини град носилац два најважнија инострана ратна признања, али и прво место у Србији одликовано највишим ратним Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, 3. јуна 1934. године, приликом свечане посете краља Александра Карађорђевића граду.
Предаја француског Ратног крста са палмином гранчицом граду Шапцу 8. јула 1920. године
Тог јула, засебним бродом „Војвода Мишић“ приспело је у Шабац француско изасланство ког је, како су писале тадашње новине, дочекала огромна маса света, не само из Шапца и из округа, већ и из Босне и Срема. Одавно у Шапцу било овако лепо организоване изведене срдачне свечаности која је још више зближила француски српски народ, писао је професор Милинковић.
Исорија пише данема места у Србији чији је народ пострадао, а град спаљен и разорен као Шабац.Шабац и Мачва су 1914. и 1915. претрпeли велика разарања и масовне ратне злочине од стране аустроугарске војске.
Становништво Шапца и околине претрпело је велике људске и материјалне жртве. Град је у тренутку ослобођења 31. октобра 1918. године био страховито разорен. Материјална штета износила је, према процени стручњака, 200 милиона тадашњих динара. Број стамбених објеката преполовљен је – са 3000 станова пре рата на свега 1300 места становања. Сеоско становништво претрпело је такође велике губитке због разарања кућа, економских зграда, пљачке стоке, пољопривредног инвентара и покућства.
Разрушена црква после Првог светског рата
Нико није у потпуности извршио попис погинулих, убијених и несталих, али према поређењу пописа становништва из 1910. и 1921. године, смањење становништва у овој декади износило је 50.344 људи, а у подринском округу 95.331 становника.
Шабац се веома споро и дуго опорављао у послератним годинама јер није било новца, потребног за улагање у инфраструктуру и индустрију.
Разрушена Крсмановића кућа после Првог светског рата
О страдању Шапчана писали су, између осталих, швајцарски криминолог и форензичар Арчибалд Рајс, као и чувени новинари Анри Барби и Џон Рид.
Барби, француски новинар и књижевник, ратни дописник француских журнала са српског ратишта за време балканских ратова и Првог светског рата, овако је видeо разорени Шабац:
“Већ код првих кућа јасно је да је град разорен. У главним улицама, на којима се још виде барикаде које је непријатељ саградио од најразличитијег материјала: малтера, гипса, од кревета, намештаја, узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута.
Кровови су пробијени и на њима је остала само понека греда, која нестабилно виси на деловима малтера. Разбуцани зидови личе на позоришне сценографије. Врата су изваљена; прозори разлупани и избачени из лежишта, нагињу се напоље и прете да ће испасти”.
Све радње у Шапцу су биле испражњене и уништене. Све што окупатор током бега није могао да понесе упропаштено је. Непријатељ је из банака узео готовину, вредности и уништио књиговодство.
О степену мржње аустроугарске војске говори и запис Рида, тадашњег америчког дописника из Србије.
„Своје коње су сместили у спаваћим собама отмених кућа. У приватним библиотекама све су књиге биле разбацане по поду у прљавштини, пажљиво покидане из својих корица. Нису овако поступили само са неким кућама – већ са сваком кућом“, сведочио је Рид.
Барем нека утеха је што се град опет издвојио у Србији, али сада по страдалаштву, и по своја три јединствена ордена добијена за ратне заслуге: француски Ратни крст са палмом (1920.), чехословачки Ратни крст (1925.) и Карађорђевом звездом.
