Дистрикт
Култура

ВЕК ОД ОДЛИКОВАЊА ЗА ХРАБРОСТ И СТРАДАЊЕ ШАПЧАНА У ВЕЛИКОМ РАТУ

Граду Шапцу је 8. јула 1920. године свечано уручено француско одликовање „Ратни крст“ за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату. Због великих страдања Шабац је одликован са три ордена – Француским ратним крстом са палмом, Чехословачким ратним крстом и Карађорђевом звездом, а, као пандан славном француском граду, назван је “Српски Верден”.

Предаја француског Ратног крста са палмином гранчицом граду Шапцу 8. јула 1920. године

Шабац и Мачва су 1914. и 1915. претрпeли велика разарања и масовне ратне злочине од стране аустроугарске војске.
Становништво Шапца и околине претрпело је велике људске и материјалне жртве. Град је у тренутку ослобођења 31. октобра 1918. године био страховито разорен. Материјална штета износила је, према процени стручњака, 200 милиона тадашњих динара. Број стамбених објеката преполовљен је – са 3000 станова пре рата на свега 1300 места становања. Сеоско становништво претрпело је такође велике губитке због разарања кућа, економских зграда, пљачке стоке, пољопривредног инвентара и покућства.

Разрушена црква после Првог светског рата

Нико није у потпуности извршио попис погинулих, убијених и несталих, али према поређењу пописа становништва из 1910. и 1921. године, смањење становништва у овој декади износило је 50.344 људи, а у подринском округу 95.331 становника.
Шабац се веома споро и дуго опорављао у послератним годинама јер није било новца, потребног за улагање у инфраструктуру и индустрију.

Разрушена Крсмановића кућа после Првог светског рата

О страдању Шапчана писали су, између осталих, швајцарски криминолог и форензичар Арчибалд Рајс, као и чувени новинари Анри Барби и Џон Рид.
Барби, француски новинар и књижевник, ратни дописник француских журнала са српског ратишта за време балканских ратова и Првог светског рата, овако је видeо разорени Шабац:
“Већ код првих кућа јасно је да је град разорен. У главним улицама, на којима се још виде барикаде које је непријатељ саградио од најразличитијег материјала: малтера, гипса, од кревета, намештаја, узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута.
Кровови су пробијени и на њима је остала само понека греда, која нестабилно виси на деловима малтера. Разбуцани зидови личе на позоришне сценографије. Врата су изваљена; прозори разлупани и избачени из лежишта, нагињу се напоље и прете да ће испасти”.
Све радње у Шапцу су биле испражњене и уништене. Све што окупатор током бега није могао да понесе упропаштено је. Непријатељ је из банака узео готовину, вредности и уништио књиговодство.
О степену мржње аустроугарске војске говори и запис Рида, тадашњег америчког дописника из Србије.
„Своје коње су сместили у спаваћим собама отмених кућа. У приватним библиотекама све су књиге биле разбацане по поду у прљавштини, пажљиво покидане из својих корица. Нису овако поступили само са неким кућама – већ са сваком кућом“, сведочио је Рид.
Барем нека утеха је што се град опет издвојио у Србији, али сада по страдалаштву, и по своја три јединствена ордена добијена за ратне заслуге: француски Ратни крст са палмом (1920.), чехословачки Ратни крст (1925.) и Карађорђевом звездом.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима