Distrikt
Društvo

Poslednje reči heroja iz Podgorine – „Nećete vi da ginete, ja ću!“

Među najvećim herojima Podgorine, posle braće Nedića, svrstao se pilot Milenko Pavlović, komandant 204. Lovačko-avijacijskog puka Vojske Jugoslavije, koji se žrtvovao kako bi spasao mlađeg kolegu sigurne smrti, koja ga je čekala u neravnopravnoj borbi sa NATO lovcima. Za svoja dela nikada nije proglašen herojem. Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom. Ipak, ova nepravda delimično može biti ispravljena ako bi, kako je najavljeno, jedan od novih migova poneo ime hrabrog pukovnika.
Milenkov poslednji let trajao je svega 12 minuta, a prekinut je nakon otkazivanja generatora neizmenične struje zbog čega je ostao bez radara, sam na nebu, protiv 16 snažnijih i bolje opremljenih neprijateljskih aviona. Uporan, kakav je bio, pod otežanim okolnostima uspeo je čak da ih zbuni i navede na povlačenje, sve dok nije pogođen sa tri neprijateljske rakete od strane holandskog aviona, koje su izazvale njegovu smrt još u vazduhu. Ostaci aviona „Mig 29“ pali su u selo Petnica kod Valjeva.

Svestan nemoći srpskih aviona, odleteo pravo u smrt (Foto: Blic)

Kaciga, oružje, mobilni telefon i lični predmeti nagoreli od eksplozije, kada je u večnost otišao u borbi sa NATO lovcima, sve su što je ostalo iza ovog viteza srpskog neba. Poslednju bitku izgubio je iznad Valjeva, nedaleko od rodnog Gornjeg Crniljeva, gde je kao dečak maštao kako će jednoga dana leteti nebom.
„Imali smo neke gumene opanke, čuvali ovce, a kad proleti neki avion iznad polja, on kaže – Pogledaj gde smo ti i ja, Ljubo, još u gumenim opancima, a ljudi lete nebom“, seća se Ljubiša Isailović.

Još uvek nije proglašen herojem (Foto: J. Gubelić)

U spomen domu posvećenom heroju Podgorine stao je ceo jedan hrabar, ali kratak život, od dečačkih dana, kada je maštao da bude pilot, do ostvarivanja životnog sna. Sve to utihnulo je 4. maja 1999. godine. U spomen kompleksu u njegovom rodnom Gornjem Crniljevu nalazi se i deo aviona kojim je upravljao tokom poslednjeg leta, na koji je pošao dobrovoljno, želeći da spase mlađeg kolegu. Naime, Pavlović je od svog zamenika u trenutku naređenja o poletanju na avione NATO-a tražio da po svaku cenu zadrži mlađeg kolegu kako bi sam stao u odbranu neba nad Valjevom.
„Tad je rekao, nećete vi mladi piloti da ginete, uzleteo je i nikad se više nije vratio“, priča Ljubiša, Milenkov drug iz detinjstva.

Ono što je ostalo od Mlenka, čuva se u spomen-kompleksu (Foto: J. Gubelić)

Stradao je u avionu „mig 29“ pa su se meštani Podgorine obradovali ideji da jedan od novih migova ponese ime hrabrog pukovnika, njihovog najvećeg heroja.
„Milenko Pavlović je najveći heroj Podgorine još od braće Nedić 1804. godine, odnosno od Prvog srpskog ustanka. Bilo je, naravno, heroja i za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, ali do Milenka nismo imali nekog koga bi sa takvim ponosom isticali“, kaže Svetozar Gačić, direktor TO „Podgorina“.

Delovi aviona „Mig 29“ preneti su u Gornje Crniljevo (Foto: J. Gubelić)

A bio je toliko požrtvovan da je jednom prilikom kada je na fudbalu u rodnom mestu povredio ruku, bez pogovora otišao na zadatak.
„Pitam ga šta da radimo, on kaže – Ništa, idemo kući, ti ćeš mi zaviti ruku. Kad smo došli kod mene, odsekao sam jednu šipku od uzemljenja, i to gvožđe mu savio u položaj u kom može da koristi ruku u avionu. Zavojem sam mu umotao, obukao ga i tako je leteo pet, šest dana“, priča Ljubiša Isailović.

Spomen-kompleks sadrži nekoliko tematski različitih elemenata (Foto: J. Gubelić)

Nedaleko od kompleksa nalaze se teren i FK koji nose ime Milenko Pavlović – Pilot.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta opštine Osečina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *