Дистрикт
Друштво

Петоро младих из Поцерине у недостатку посла “узело мотике у своје руке”

“Када је пре две године мој пријатељ Срђан Алексић остао без посла и возачке дозволе, а тада је радио као професионални возач, позвао ме је и рекао да је причао са нашим бившим професором Миланком Васићем и да му је он дао предлог, да када већ имамо своју земљу, зашто се њоме не би мало озбиљније бавили”, почиње своју причу Михаило Гајић.

Поље невена (Фото: Ј. Губелић)

Професор је своју причу о бизнису поткрепио чињеницом да је велика потражња за етеричним уљима на тржишту али и да се фирме на овом подручју углавном баве претакањем уља у мале бочице робом која, као и већина других производа стиже из Кине, те да је сумњивог квалитета и да све озбиљније европске фармацеутске куће не желе уље и биље са истока већ са Балкана.
“Истог тренутка ми се свидела идеја јер је пољопривреда једина делатност где свима нама нису била потребна нека већа улагања јер сви поседујемо већ своју земљу, тракторе, машине за обраду земље. Дакле, потребно је било само сести и одлучити се коју ћемо биљну врсту прву узгајати и мало се информисати о узгоју лековитог биља, пошто у нашем окружењу то нико никада није радио, па нисмо могли да добијемо било какве информације од овдашњих пољопривредника”, прича Михаило, а повремено одложи мотику, још увек невешт са новим занимањем.

Млади који су узели мотике у своје руке (Фото: Ј. Губелић)

Управо та идеја удружила је њих петоро, а учврстила љубав према пољопривреди и жеља да дођу до прихода, у недостатку посла. Четири младића, Срђан Алексић, Саша Ивковић, Александар Чанковић, Михаило Гајић и једна девојка, Оливера Ивковић, са завршеном полицијском академијом смер – криминалистика, сви из Поцерског Добрића, до пре коју годину другари из школе, тада су одлучили да оснују пољопривредну задругу „Натура Балканика“ и на својој земљи започну производњу и прераду лековитог и зачинског ароматичног лековитог биља. Задругу су регистровали крајем 2017. године а већ у првој години почели су да зарађују.
“У почетку није било лако јер ми нисмо имали довољно знања. Читали смо и консултовали се са нашим другарима који имају знање из ове области. Истина, ми смо деца са села и рад нам није стран, али ово што смо започели била је права непознаница. Али, све се савлада кад постоји воља. Због специфичности производње ступили смо у контакт са професором доктором Владаном Пешићем са катедре за генетику Пољопривредног факултета у Београду који нам пружа стручну помоћ”, каже Срђан Алексић.

Већина послова ради се ручно (Фото: Ј. Губелић)

Њих петоро уложили су по хектар земље и новац за набавку материјала, а удружили су се ради лакшег пласмана својих производа. На три хектара засадили су бели слез, а на два невен.
“Одлука је пала на невен из више разлога. Семе невена није скупо, а већ прве године успели смо да направимо и нашу производњу семенског материјала. Овогодишњи засад невена је управо из наше производње семена. Невен је биљака која је саставни део свих производа за негу и лечење коже и кожних болести и у томе смо видели предност. Након завршетка прошлогодишње бербе, видели смо да је заиста исплатива производња и пронашли смо своју рачуницу. Проблем је што се код узгоја ове врсте све ради ручно а велики је проблем у шабацком крају пронаћи радну снагу. Контактирали смо шабачки Казнено поправни завод и они су показали велику заинтересованост за сарадњу па ћемо тако ове године имати обезбеђену радну снагу за бербу по цени од 143 динара на сат”, објашњава Михаило.

Од првог рода већ су зарадили (Фото: Ј. Губелић)

У преговорима су отишли даље, па ће КПЗ Шабац од наредне године постати њихов кооперант у узгоју лековитог биља које ће гајити на својим парцелама.
Добит од прве производње, уз средства добијена из европског фонда уложили су у прерадни погон, што ће бити друга фаза њихове пословне идеје. У дестилатору капацитета 300 литара планирају производњу етеричних уља, како би заокржили процес производње.
“Овде ће бити наш будући погон за паковање чајева, прерада и производња етарских уља, сушење биљака. Ми желимо сада да од полупроизвода добијемо готов производ. Наш циљ је да етерична уља пласирамо у Русију, Европску Унију у Сједињене Америчке Државе”, објашњава Александар Чанковић.

Погон за дестилацију (Фото: Ј. Губелић)

Из Републике Хрватске први у Србији увезли су 40.000 садница Батата – Слатког кромпира, чија је цана 300 динара по килограму. Од јесени крећу са узгојем још две биљне врсте, шафрана, црвеног злата чији грам кошта на тржишту колико и грам злата, и смиља, од кога ће у дестилерији правити етерично уље.

Задругари у пољу (Фото: Ј. Губелић)

Сви задругари су тренутно незапослени, осим Михаила који ради као васпитач. И њему је лакше када после одговорног посла са 40 малишана дођа на своју њиву и узме мотику у руке.
“Ми смо увидели да од традиционалне пољопривреде тешко може да живи неко ко је мали произвођач, ко обрађује мале површине и неко ко се бави производњом сировине. Сваки наредни корак у преради сировине значи и већу зараду. Ми планирамо да већ крајем ове године добијемо свој први производ, односно чај, чајне мешавине и етерична уља”, закључују млади амбициозни пољопривредници.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *