Distrikt
Kultura

Klasik koji ne izlazi iz mode

U ime 75 godina od smrti Jovana Dučića, izdavačka kuća Eparhije šabačke „Glas crkve“ po treći put izdaje sabrana dela ovog velikog srpskog pesnika. Komplet od pet knjiga u luksuznom izdanju, sa oko 2.500 stranica sadrži celokupno njegovo stvaralaštvo, uključujući i manje poznate naslove. Petoknjižje je izašlo u tiražu od 1000 primeraka, a poštovaoci Dučićevog dela mogu ga nabaviti po promotivnoj ceni.
Glavni urednik protođakon dr Ljubomir Ranković ističe da ovo, ponovljeno izdanje, sadrži sva Dučićeva dela – Moji saputnici, Blago cara Radovana, Jutra sa Leutara, Gradovi i himere, sabrane pesme, ali i malo poznata i štampana dela Grof Sava Vladislavić, Staza pored puta, Verujem u boga i u Srpstvo.

Sabrana dela Jovana Dučića u izdanju Glasa crkve (Foto: privatna arhiva)

Grof Sava Vladislavić priča je o jednom od najintrigantnijih ličnosti srpske istorije, uticajnom diplomati na dvoru cara Petra Velikog i carice Katarine.
„To je delo na kom je Dučić radio 7 godina, priča o njegovom srodniku koji je u Rusiji u 17. veku u životu Srbije imao ulogu kao Mehmed Paša Sokolović. To je istoriografska knjiga izuzetnog značaja“, ističe i dodaje da su se neke od pomenutih naslova po prvi put u sabranim delima našle upravo u izdanjima šabačke pravoslavne izdavačke kuće.
„U ovom izdanju nalazi se i knjiga Staza pored puta, koju smo mi 1987. izdali, a koja se nikada do tada nije pojavila u njegovim sabranim delima. Ovde Dučić govori o kralju Petru, kralju Aleksandru, Dragiši Vasiću, Nikoli Pašiću, što dugo nije bila popularna tema pa ni knjiga nije bila lako dostupna“ kaže Ranković.

Petokjižje sadrži i teže dostupne naslove (Foto: privatna arhiva)

Još jedno Dučićevo delo, koje je izlazilo vema retko i u malim tiražima je „Verujem u boga i u Srpstvo“. Reč je o pesnikovim uspomenama, mislima u vezi sa njegovim diplomatskim radom, pogled na ideju jugoslovenstva tokom njegovog boravka u Americi, neposredno pred smrt. Ovi publicistički tekstovi iz perioda Drugog svetskog rata mogu se veoma lako reaktuelizovati i danas.
„Bio je kraljevski ambasador u Madridu, a kada je rat izbio tamo morao je da napusti Madrid, odakle je otišao u Lisabon, a odatle u Ameriku i nastanio se kod rođaka u Indijani, gde je 1943. godine umro. U tim poslednjim godinama svog života do njega su stizale vesti o stradanju Srpskog naroda, pisao je članke u američkom Srbobranu, slao ih po svetu i to je knjiga „Verujem u boga i u Srpstvo“.
Protođakon Ljubomir Ranković još jednom podvlači važnost dela Jovana Dučića za naš jezik, kulturu i tradiciju: „Kroz njegova dela se pokazala sva moć našeg jezika. Nije važno o kome ili čemu je pisao, važno je da je to radio sa briljantnim umećem. U to ime citiraću našeg nobelovca Ivu Andrića, koji je posvetom uz svoje Pripovetke – crvenu knjigu, rekao veliku istinu o Dučićevoj vrednosti:
„Vaše delo je postalo svojina jednog naroda: vašim delom se zaklinju pokolenja. Ali, kad bi nešto bilo mogućno da jednom bude zaboravljeno vaše ime i izgubljeno vaše delo, tvrdo verujem da bi mladići i devojke ih dalekih naraštaja htijući da izraze ono što je najlepše u njima od bola do ljubavi progovorili jezikom vaše poezije, našli iste, vaše reči i usklike. To je sudbina velikih pesnika.“
Ove godine navršava se 70 godina i od smrti Isidore Sekulić, prvakinje srpske književnosti, i u to ime štamparija Glasa crkve priprema njena sabrana dela.
„Već sada krećemo pripremu istog tog formata u kom će izaći njena izabrana dela u kojima će se naći Moji saputnici, Pisma iz Norveške, Đakon bogorodičine crkve, Kronika palanačkog groblja, pripovetke. Pokušaćemo da to pripremimo do kraja godine kako bismo obeležili sedam decenija od njene smrti, ali ako ne stignemo, sve će biti spremno da izađe početkom naredne godine“, poručuje protođakon i podseća naše sugrađane da je naša znamenita književnica boravila u Šapcu 1911. i 1912. godine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *