Церска битка прославила је херојство српског војника и маестралну команду војводе Степе Степановића, чије ће име остати забележено у светској историји ратовања.
Војни сукоб српске и аустроугарске војске у Церској, познатој и као Јадарска битка, вођен је између 12. и 24. августа 1914. године око планине Цер и неколико села у околини, као и око Шапца, током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату.
Командант аустроугарске балканске војске Оскар фон Поћорек поручивао је да ће његове трупе бацити Србију на колена и предати је цару Фрањи Јосифу за његов рођендан, то јест да ће до 18. августа „војничком шетњом“ стићи до Ниша, где се налазила српска влада. Притом не заборавља да изда заповест којом забрањује било какву хуманост према становништву.
И заиста, у прва три дана борбе, Поћорекове снаге бележе успехе. Трећа српска армија, уз натчовечанске напоре лагано се повлачи. Међутим, ситуацију у корист Срба окреће увођење Друге српске армије, под командом генерала Степе Степановића.
Главну и пресудну улогу у овој борби одиграла је Друга армија генерала Степе Степановића, као најјача оперативна и маневарска група. Његова армија је била распоређена ка Убу и Лазаревцу, када је изненада добио наређење од Врховне команде. Са својим начелником штаба, пошто је проучио план Врховне команде, брзо је донео одлуку и са Уба организовао покрет армије – коњичку дивизију упутио је у Мачву, Шумадијску дивизију првог позива преко Коцељеве ка Шапцу са задатком да на том правцу прихвати наше делове, сузбије непријатеља и заузме Шабац. Са главном снагом – Моравском дивизијом првог позива, Комбинованом дивизијом и осталим деловима армије, генерал Степановић је кренуо према Малом Бошњаку, данашњем Драгињу.
На почетку битке он је управо одавде руководио офанзивом српске војске на почетку Церске битке. Штаб генерала Степановића налазио се на платоу уз који је данас Основна школа „Мића Странојловић” у овом месту. У дворишту Дома културе налази се споменик славном војводи и камена табла на коју је полагао мапе током чувене битке.
Овде је Степа Степановић преноћио пред Церску битку и историчари то место, уз поуздане изворе, узимају као командно место у одсудној бици и првим нападима, ноћним и јутарњим.
Чим је почела битка Степина војска кренула је ка Текеришу и даље на Цер и Иверак. Генерал Степа лично је командовао овом битком и само захваљујући његовом ауторитету она је и добијена. Степа Степановић наређује да се церски гребен освоји по сваку цену, па у тренутку кризе и сам долази у прве редове уз речи: „То не наређујем ја, не наређује Врховна команда, то наређује Србија. Србија је ноћас на Церу!“ (Извор: Војвода Степа Степановић, Емило Белић, Народно дело, 1938, стр.128)
Ценећи овакав рад и успех генерала Степе, врховни командант престолонаследник Александар Карађорђевић , неколико дана после битке – 20. августа, подарио је генералу Степи највиши чин у војсци – чин војводе, и лично му у Липолисту честитао овај велики чин. Овде. У Липолисту, у наставку борби једно време му је био штаб.
