Петочлана породица Обреновић из села Јаловик код Владимираца, захваљујући Фонду „Хумано срце Шапца“ добили су нови дом. Ружа Поповић, председница ове фондације, после приче о којој је писао наш портал, реконсктруисала је кућу, урадила још једну собу и купатило, а уз помоћ општине Владимирци добили су и воду. Сада живе у условима достојним човека.
Кућа пре два месеца (Фото: Ј. Губелић)
Кућа данас (Фото: Ј. Губелић)
Пре два месеца Милена је имала само једну жељу:
“Желела бих да кућа буде лепша, да се уради, да имам своју собу, купатило и где да учим”, рекла је тада стидљиво осмогодишња девојчица.
Милена и Лазар имају своју собу (Фото: Ј. Губелић)
Соба у којој је тада учила на смену са својим братом и сестром, данас је попут оних какве је само виђала код својих другарица, а ускоро ће и она њих по први пут моћи да позове у госте.
“Ускоро ће мој рођендан, па ћу и ја моћи да позовем своје другаре. Баш сам срећна”, прича, видно узбуђена што има своју собу.
Једна од соба пре реконструкције (Фото: Ј. Губелић)
Трошну кућу у којој је живела ова петочлана породица, позната шабачка хуманитарка Ружа Поповић претворила је дом достојан човека. Председницу Фонда „Хумано срце“ највише је ганула тужна прича деце о чему је наш портал писао.
“Хумано срце ће и даље да куца за свако наше дете. Ниједно дете не сме да живи у нехуманим условима, да буде тужно, а да бисмо то постигли, морамо волети људе, морамо ослушкивати њихове потребе и пронаћи начин да им помогнемо”, каже шабачка добротворка.
Ружа са породицом (Фото: Ј. Губелић)
Живели су без струје и воде, учили на смену на комоди, тик уз прозор, док је видно напољу. Сада су добили још једну собу, купатило, намештај.
“Желим да се захвалим тетка Ружи. Ово је за нас велика помоћ. Она је много учинила за моју породицу”, каже Милица, матуранткиња Средње посавотамнавске школе и будућа правница која је и поред тешких услова живота одличан ђак.
Раније нису имали ни воду (Фото: Ј. Губелић)
Оронула кућа на крају села у којој су до сада живели њих петоро једва је издржала ову зиму. Прокишњавала је чим падне киша, а лети, опет, улазиле су змије. Мишеви су изгризли каблове, па није било струје.
“Добили смо све што нам је било потребно, још једну собу, купатило и намештај. Све је ново и прелепо”, срећан је Лазар.
Сада су добили и воду и купатило (Фото: Ј. Губелић)
Хектар земље са ког добијају брашно за хлеб препрека им је да остваре социјалну помоћ. Дечји додатак потроше да се прехране.
Стигла је и нова кухиња (Фото: Ј. Губелић)
Најстарији Милош је домаћин куће, а тек му је 20. Када је отац умро прошле године, преузео је домаћинство, али нема где да заради. Сада је решио да се „отисне“ у Русију и преко молераја покуша да обезбеди новац.
Лакнуло је и мајци Слађани, која је породицу издржавала радећи у надници, после изненадне смрти супруга.
“Двадесет година сам прала на руке леденом водом. Ово је за нас неизмерна помоћ”, прича кроз сузе.
Добили су још једну собу (Фото: Ј. Губелић)
Сада ће и Милица моћи на факултет јер има бригу мање. Види се то по осмеху са којим Обреновићи испраћају своју хуманитарку, срећни што је неко разумео њихову несрећу.
