Petočlana porodica Obrenović iz sela Jalovik kod Vladimiraca, zahvaljujući Fondu „Humano srce Šapca“ dobili su novi dom. Ruža Popović, predsednica ove fondacije, posle priče o kojoj je pisao naš portal, rekonsktruisala je kuću, uradila još jednu sobu i kupatilo, a uz pomoć opštine Vladimirci dobili su i vodu. Sada žive u uslovima dostojnim čoveka.
Kuća pre dva meseca (Foto: J. Gubelić)
Kuća danas (Foto: J. Gubelić)
Pre dva meseca Milena je imala samo jednu želju:
“Želela bih da kuća bude lepša, da se uradi, da imam svoju sobu, kupatilo i gde da učim”, rekla je tada stidljivo osmogodišnja devojčica.
Milena i Lazar imaju svoju sobu (Foto: J. Gubelić)
Soba u kojoj je tada učila na smenu sa svojim bratom i sestrom, danas je poput onih kakve je samo viđala kod svojih drugarica, a uskoro će i ona njih po prvi put moći da pozove u goste.
“Uskoro će moj rođendan, pa ću i ja moći da pozovem svoje drugare. Baš sam srećna”, priča, vidno uzbuđena što ima svoju sobu.
Jedna od soba pre rekonstrukcije (Foto: J. Gubelić)
Trošnu kuću u kojoj je živela ova petočlana porodica, poznata šabačka humanitarka Ruža Popović pretvorila je dom dostojan čoveka. Predsednicu Fonda „Humano srce“ najviše je ganula tužna priča dece o čemu je naš portal pisao.
“Humano srce će i dalje da kuca za svako naše dete. Nijedno dete ne sme da živi u nehumanim uslovima, da bude tužno, a da bismo to postigli, moramo voleti ljude, moramo osluškivati njihove potrebe i pronaći način da im pomognemo”, kaže šabačka dobrotvorka.
Ruža sa porodicom (Foto: J. Gubelić)
Živeli su bez struje i vode, učili na smenu na komodi, tik uz prozor, dok je vidno napolju. Sada su dobili još jednu sobu, kupatilo, nameštaj.
“Želim da se zahvalim tetka Ruži. Ovo je za nas velika pomoć. Ona je mnogo učinila za moju porodicu”, kaže Milica, maturantkinja Srednje posavotamnavske škole i buduća pravnica koja je i pored teških uslova života odličan đak.
Ranije nisu imali ni vodu (Foto: J. Gubelić)
Oronula kuća na kraju sela u kojoj su do sada živeli njih petoro jedva je izdržala ovu zimu. Prokišnjavala je čim padne kiša, a leti, opet, ulazile su zmije. Miševi su izgrizli kablove, pa nije bilo struje.
“Dobili smo sve što nam je bilo potrebno, još jednu sobu, kupatilo i nameštaj. Sve je novo i prelepo”, srećan je Lazar.
Sada su dobili i vodu i kupatilo (Foto: J. Gubelić)
Hektar zemlje sa kog dobijaju brašno za hleb prepreka im je da ostvare socijalnu pomoć. Dečji dodatak potroše da se prehrane.
Stigla je i nova kuhinja (Foto: J. Gubelić)
Najstariji Miloš je domaćin kuće, a tek mu je 20. Kada je otac umro prošle godine, preuzeo je domaćinstvo, ali nema gde da zaradi. Sada je rešio da se „otisne“ u Rusiju i preko moleraja pokuša da obezbedi novac.
Laknulo je i majci Slađani, koja je porodicu izdržavala radeći u nadnici, posle iznenadne smrti supruga.
“Dvadeset godina sam prala na ruke ledenom vodom. Ovo je za nas neizmerna pomoć”, priča kroz suze.
Dobili su još jednu sobu (Foto: J. Gubelić)
Sada će i Milica moći na fakultet jer ima brigu manje. Vidi se to po osmehu sa kojim Obrenovići ispraćaju svoju humanitarku, srećni što je neko razumeo njihovu nesreću.
