Sreten Marković odlučio je 2012. godine da se sa porodicom preseli iz centra Šapca u prigradsko naselje Bogosavac i započne poljoprivrednu proizvodnju. Posle više neupešnih pokušaja da ostvari prihod u voćarstvu, pre godinu i po dana započeo je proizvodnju bukovača. Godišnje proizvede oko 700 kilograma gljiva, a zbog velike potražnje razmišlja da proširi biznis.
Iz centra Šapca preselili se u selo (Foto: Distrikt)
Zbog lekovitih svojstava, bukovača je sastavni deo ishrane u ovom domaćinstvu, a to je, veruju Markovići, razlog i što se poslednjih godina povećala potražnja za ovom namirnicom.
Sve je veća potražnja za ovom namirnicom (Foto: Distrikt)
Nakon godina provedenih u gradskoj sredini, doneli su veliku životnu odluku spremni da se povuku u selo i počnu proizvodnju zdravih namirnica, za sebe, ali i za prodaju. Pokušaji gajenja raznih voćnih kultura popularnih u ovim krajevima, završili su se jednostavnim rešenjem. Pomoćni objekat u domaćinstvu u Bogosavcu, Sreten je adaptirao u prostoriju za gajenje bukovača. Za proizvodnju ovih gljiva opredelio se pre svega jer ne zahteva veliko ulaganje, jedino što je potrebno su uslovi za inkubaciju, hranljiva podloga koju svaki domaćin ima u svom okruženju i micelijum.
Pronašli svoju oazu mira u seoskom domaćinstvu (Foto: Distrikt)
– Slama se isceka, zatim popari i steriliše. U tako pripremljenu podlogu dodajemo micelijum i sipamo u džakove koji se okače. Posle dvadesetak dana gljive počinju da izlaze kroz rupe. Od uslova i temperature u objektu zavisi kojom brzinom će napredovati. Posle nedelju dana prvo kolo je spremno za berbu, zatim idu još dva kola berbe – objašnjava Sreten Marković, koji do pre nekoliko godina nije mogao da zamisli da će se baviti ovim poslom.
Najveće ulaganje je izolovan objekat za inkubaciju (Foto: Distrikt)
Prednost ove proizvodnje je što gljive veoma brzo napreduju. Sve kreće od male lepeze, koja za samo par dana dostigne veličinu idealnu za branje i konzumiranje.
– Prvi dan će izrasti mali buketić, sledećeg dana on će biti malo veći, a već četvrti dan gljive porastu toliko da su spremne za branje – objašnjava supruga Snežana, koja pomaže u ovoj proizvodnji.
Buketi gljiva spremni za berbu (Foto: Distrikt)
Jedna vreća daje od 20 do 30 odsto svoje težine gotovog proizvoda, odnosno bukovača.
– Ako je vreća teška 15 kilograma, kad je napunimo supstratom, do kraja branja može da se dobije tri do četiri kilograma ploda od jednog džaka – objašnjava Sreten. Da bi poboljšali kvalitet svog proizvoda prilično su se potrudili, a inovativna rešenja došla su opet iz prirode.
Snežana i Sreten sami brinu o svojim proizvodima (Foto: Distrikt)
Za suptrat koriste žitnu slamu koja ne sme da pokisne pre ubacivanja u džak. Najteži deo posla je poparavanje iseckane slame, ali su se Markovići dosetili kako ovaj deo da olakšaju, pa slamu ubacuju u geotermalnu vodu temeprature oko 80 stepeni koja izvire na bušotini u Bogatiću.
– Ta voda je hranljiva. Puna je minerala, ima sumpora i to dodatno utiče da naše gljive budu vrlo kvalitetne i bez ikakvih dodataka, osim hranljivih i mineralnih materija. Proizvodnja bukovača je potpuno organska – priča Snežana.
Proizvodnja je u potpunosti organska (Foto: Distrikt)
Proizvodnja bukovača je potpuno organska. Ovo je izuzetno ukusna gljiva, visoke hranljive vrednosti, bogata proteinima, sadrži sve esencijalne aminokiseline, minerale, među kojima su gvožđe, fosfor, kalijum, mikroelementi i vitamini B grupe. Posebno je značajno napomenuti nizak sadržaj natrijuma. Sadrži i hlorofil, koji ubrzava regeneraciju ćelija, zbog čega se koriste u borbi protiv visokog pritiska, povišenog nivoa holesterola, infekcija i oslabljenog imuniteta.
– Za ljude koji imaju visok pritisak, bukovače su idealna hrana. To su gljive koje imaju veoma visoku hranljivu vrednost, a kada se konzumiraju, skoro da nema razlike između bukovača i mesa – pričaju proizvođači.
Kvalitetno odgajene bukovače lako nalaze put do kupaca (Foto: Distrikt)
Posle branja, bukovačama se odstrani koren i pakuju se u tacne po 350 grama. Tako upakovan proizvod prodaju po 90 dinara. Zadovoljni plasmanom na tržištu, u planu imaju proširenje pogona za proizvodnju. Dobar proizvod koji su napravili i potražnja za njim potkrepljuje uverenje da nimalo nisu pogrešili kada su odlučili da se presele iz grada i počnu potpuno novi život u Bogosavcu.
