Сретен Марковић одлучио је 2012. године да се са породицом пресели из центра Шапца у приградско насеље Богосавац и започне пољопривредну производњу. После више неупешних покушаја да оствари приход у воћарству, пре годину и по дана започео је производњу буковача. Годишње произведе око 700 килограма гљива, а због велике потражње размишља да прошири бизнис.
Из центра Шапца преселили се у село (Фото: Дистрикт)
Због лековитих својстава, буковача је саставни део исхране у овом домаћинству, а то је, верују Марковићи, разлог и што се последњих година повећала потражња за овом намирницом.
Све је већа потражња за овом намирницом (Фото: Дистрикт)
Након година проведених у градској средини, донели су велику животну одлуку спремни да се повуку у село и почну производњу здравих намирница, за себе, али и за продају. Покушаји гајења разних воћних култура популарних у овим крајевима, завршили су се једноставним решењем. Помоћни објекат у домаћинству у Богосавцу, Сретен је адаптирао у просторију за гајење буковача. За производњу ових гљива определио се пре свега јер не захтева велико улагање, једино што је потребно су услови за инкубацију, хранљива подлога коју сваки домаћин има у свом окружењу и мицелијум.
Пронашли своју оазу мира у сеоском домаћинству (Фото: Дистрикт)
– Слама се исцека, затим попари и стерилише. У тако припремљену подлогу додајемо мицелијум и сипамо у џакове који се окаче. После двадесетак дана гљиве почињу да излазе кроз рупе. Од услова и температуре у објекту зависи којом брзином ће напредовати. После недељу дана прво коло је спремно за бербу, затим иду још два кола бербе – објашњава Сретен Марковић, који до пре неколико година није могао да замисли да ће се бавити овим послом.
Највеће улагање је изолован објекат за инкубацију (Фото: Дистрикт)
Предност ове производње је што гљиве веома брзо напредују. Све креће од мале лепезе, која за само пар дана достигне величину идеалну за брање и конзумирање.
– Први дан ће израсти мали букетић, следећег дана он ће бити мало већи, а већ четврти дан гљиве порасту толико да су спремне за брање – објашњава супруга Снежана, која помаже у овој производњи.
Букети гљива спремни за бербу (Фото: Дистрикт)
Једна врећа даје од 20 до 30 одсто своје тежине готовог производа, односно буковача.
– Ако је врећа тешка 15 килограма, кад је напунимо супстратом, до краја брања може да се добије три до четири килограма плода од једног џака – објашњава Сретен. Да би побољшали квалитет свог производа прилично су се потрудили, а иновативна решења дошла су опет из природе.
Снежана и Сретен сами брину о својим производима (Фото: Дистрикт)
За суптрат користе житну сламу која не сме да покисне пре убацивања у џак. Најтежи део посла је попаравање исецкане сламе, али су се Марковићи досетили како овај део да олакшају, па сламу убацују у геотермалну воду темепратуре око 80 степени која извире на бушотини у Богатићу.
– Та вода је хранљива. Пуна је минерала, има сумпора и то додатно утиче да наше гљиве буду врло квалитетне и без икаквих додатака, осим хранљивих и минералних материја. Производња буковача је потпуно органска – прича Снежана.
Производња је у потпуности органска (Фото: Дистрикт)
Производња буковача је потпуно органска. Ово је изузетно укусна гљива, високе хранљиве вредности, богата протеинима, садржи све есенцијалне аминокиселине, минерале, међу којима су гвожђе, фосфор, калијум, микроелементи и витамини Б групе. Посебно је значајно напоменути низак садржај натријума. Садржи и хлорофил, који убрзава регенерацију ћелија, због чега се користе у борби против високог притиска, повишеног нивоа холестерола, инфекција и ослабљеног имунитета.
– За људе који имају висок притисак, буковаче су идеална храна. То су гљиве које имају веома високу хранљиву вредност, а када се конзумирају, скоро да нема разлике између буковача и меса – причају произвођачи.
Квалитетно одгајене буковаче лако налазе пут до купаца (Фото: Дистрикт)
После брања, буковачама се одстрани корен и пакују се у тацне по 350 грама. Тако упакован производ продају по 90 динара. Задовољни пласманом на тржишту, у плану имају проширење погона за производњу. Добар производ који су направили и потражња за њим поткрепљује уверење да нимало нису погрешили када су одлучили да се преселе из града и почну потпуно нови живот у Богосавцу.
