Pored svih prirodnih bogatstava koje imaju u svojoj dalekoj zemlji došli su ovde da zarade za život, prilagodili se našoj svakodnevici, a čini se i da znalački umeju da koriste blagodeti Srbije. Vlasnici lokala u najvećem kineskom tržnom centru u Srbiji – „Kineskom gradu“ u novobeogradskim blokovima, ne propuštaju kupanje u lekovitoj mačvanskoj vodi. Oni svakog utorka dolaze na geotermalno vrelo u Bogatiću, druže se i uživaju, a kad ogladne, sami, skromni kakvi jesu, zahvaljujući ključaloj vodi na licu mesta spremaju obrok.
Svakog utorka dolaze u Bogatić (Foto: J. Gubelić)
U mačvanskom vrelu vri. Dosetljivi meštanin kroz čiju imovinu je našla put geotermalna voda improvizovao je banju. Zbog lekovite vode ovde dolaze gosti sa svih strana, a najredovniji su Kinezi sa Novog Beograda. U tome su čelnici opštine prepoznali turistički potencijal svog mesta.
Voda je topla, pa im ne smeta ni spoljna temperatura oko nule (Foto: J. Gubelić)
Opština Bogatić uputila je dopis resornim ministrastvima, tražeći da ovo područje, bogato geotermalnom vodom, tretiraju kao banjska i druga lečilišta, kako bi budući investitori imali određene privliligije prilikom ulaganja. Razvojnu šansu vide u turizmu, a dok čekaju ozbiljnije investitore, meštani kroz čije imanje protiče topla voda na svoj način koriste prirodno bogatstvo. Do tada pitamo posetioce iz daleke istočnjačke zemlje zašto im prija baš ova voda.
„Za sve je dobra i zdrava, za kosu, kožu, utiče na sve“, objašnjava jedan od njih.
Lekovita voda prija im za sve (Foto: J. Gubelić)
Dok se oni kupaju njihov prijatelj ide po ručak – jaja kuvana u lekovitoj ključaloj vodi. Na jelovniku je još i bareni krompir. Ipak, valja se uveriti da li su jaja dobro skuvana na izvoru geotermalne vode. Sudeći po pari od koje se ova varoš ne vidi i uživanju sa kojim gosti jedu na pauzi od kupanja, temperatura vode je dovoljno visoka.
Džak sa jajima spušta u vrelu vodu (Foto: J. Gubelić)
Na bušotini otkrivenoj osamdesetih godina voda dostiže 80 stepeni, a dok stigne do banje dovoljno se ohladi, a ne izgubi lekovita svojstva. Meštani je koriste za piće, lečenje zglobova, reume.
„Ja sam pre 13 godina imao prase koje se ošugalo, doneo sam vodu da se malo ohladi i ubacio ga u bure. Sutradan je bilo belo potpuno, a celo je bilo crveno“, kaže meštanin Vladan Gajić.
„Spašavanje“ dragocene tečnosti (Foto: J. Gubelić)
Ono što ne iskoriste, teče u nepovrat. Umesto u cevi do kupatila, uliva se u njive. Sada su se opštinski čelnici aktivirali da to zaustave i pozvali državu da investitorima u ovom kraju da lakše uslove poslovanja, a Mačvu tretira poput banjskih i drugih lečilišta.
„Naši potencijali su ogromni. To je 270 megavata ekološki čiste vode i obnovljive energije“, objašnjava Darko Mašić, direktor TO Bogatić.
Oni su svoje more pronašli u Bogatiću (Foto: J. Gubelić)
Zbog toga u turizmu vide svoju šansu, a inostrani gosti dodatno ih uveravaju u to.
„Nama kad dođe turista on će ovde kupiti i veknu hleba, i kilogram sira, i litru mleka, kilogram paradajiza od naših poljoprivrednika, svako će imati dodatni prihod jer će imati kome da ponude proizvode“, kaže Nenad Beserovac, predsednik Opštine Bogatić.
Dok čekaju investitore počeće i grejanje javnih objekata uz pomoć njihovog blaga. Do tada, Kinezi i po hladnom vremenu svoj slobodan dan koriste upravo ovde.
