Поред свих природних богатстава које имају у својој далекој земљи дошли су овде да зараде за живот, прилагодили се нашој свакодневици, а чини се и да зналачки умеју да користе благодети Србије. Власници локала у највећем кинеском тржном центру у Србији – „Кинеском граду“ у новобеоградским блоковима, не пропуштају купање у лековитој мачванској води. Они сваког уторка долазе на геотермално врело у Богатићу, друже се и уживају, а кад огладне, сами, скромни какви јесу, захваљујући кључалој води на лицу места спремају оброк.
Сваког уторка долазе у Богатић (Фото: Ј. Губелић)
У мачванском врелу ври. Досетљиви мештанин кроз чију имовину је нашла пут геотермална вода импровизовао је бању. Због лековите воде овде долазе гости са свих страна, а најредовнији су Кинези са Новог Београда. У томе су челници општине препознали туристички потенцијал свог места.
Вода је топла, па им не смета ни спољна температура око нуле (Фото: Ј. Губелић)
Општина Богатић упутила је допис ресорним министраствима, тражећи да ово подручје, богато геотермалном водом, третирају као бањска и друга лечилишта, како би будући инвеститори имали одређене привлилигије приликом улагања. Развојну шансу виде у туризму, а док чекају озбиљније инвеститоре, мештани кроз чије имање протиче топла вода на свој начин користе природно богатство. До тада питамо посетиоце из далеке источњачке земље зашто им прија баш ова вода.
„За све је добра и здрава, за косу, кожу, утиче на све“, објашњава један од њих.
Лековита вода прија им за све (Фото: Ј. Губелић)
Док се они купају њихов пријатељ иде по ручак – јаја кувана у лековитој кључалој води. На јеловнику је још и барени кромпир. Ипак, ваља се уверити да ли су јаја добро скувана на извору геотермалне воде. Судећи по пари од које се ова варош не види и уживању са којим гости једу на паузи од купања, температура воде је довољно висока.
Џак са јајима спушта у врелу воду (Фото: Ј. Губелић)
На бушотини откривеној осамдесетих година вода достиже 80 степени, а док стигне до бање довољно се охлади, а не изгуби лековита својства. Мештани је користе за пиће, лечење зглобова, реуме.
„Ја сам пре 13 година имао прасе које се ошугало, донео сам воду да се мало охлади и убацио га у буре. Сутрадан је било бело потпуно, а цело је било црвено“, каже мештанин Владан Гајић.
„Спашавање“ драгоцене течности (Фото: Ј. Губелић)
Оно што не искористе, тече у неповрат. Уместо у цеви до купатила, улива се у њиве. Сада су се општински челници активирали да то зауставе и позвали државу да инвеститорима у овом крају да лакше услове пословања, а Мачву третира попут бањских и других лечилишта.
„Наши потенцијали су огромни. То је 270 мегавата еколошки чисте воде и обновљиве енергије“, објашњава Дарко Машић, директор ТО Богатић.
Они су своје море пронашли у Богатићу (Фото: Ј. Губелић)
Због тога у туризму виде своју шансу, а инострани гости додатно их уверавају у то.
„Нама кад дође туриста он ће овде купити и векну хлеба, и килограм сира, и литру млека, килограм парадајиза од наших пољопривредника, свако ће имати додатни приход јер ће имати коме да понуде производе“, каже Ненад Бесеровац, председник Општине Богатић.
Док чекају инвеститоре почеће и грејање јавних објеката уз помоћ њиховог блага. До тада, Кинези и по хладном времену свој слободан дан користе управо овде.
