Šapčanka Katarina Vuletić Svinarčuk organizovala je akciju prikupljanja novčane pomoći za rodbinu i prijatelje u Ukrajini. Ova humana devojka u svoj dom primila je i prijateljice iz Odese, koje su pobegle od rata.
A na drugoj strani Šapca Katarina Vuletić Svinarčuk znala je šta da radi. Uzela je stvar u svoje ruke i na društvenim mrežama objavila apel za pomoć.
-Dragi svi. Imamo jednu ukrajinsku porodicu u Holoj Pristani na jugu Ukrajine. U pitanju su otac, majka i dva dečaka od 5 i 9 godina. To su naši bivši sugrađani Šapčani, neki od vas ih poznaju i lično. Njihov gradić je prvi okupiran, ne mogu da pobegnu ni na jednu stranu jer je preopasno, svuda okolo se puca. Hrane i novca imaju malo jer ne može da se ide na posao. Nestašica je hrane u gradu, ali bar da imaju novac da mogu da kupe to što ima trenutno u prodavnici. Gasa, takođe, nema jer je pogođena cev, ali snašli su se za grejanje. Ja želim da im uplatim novac, ako bi neko još želeo da učestvuje, molim vas, da mi javite pošto ja šaljem preko mog računa preko Pay send. Naravno, objaviću uplatu javno ovde na svom zidu. Da im pomognemo koliko možemo. Ako možete bar po 200 dinara, pa da skupimo jednu količinu i pošaljemo da imaju bar za jedan period za hranu. Hvala unapred – napisala je Katarina Vuletić Svinarčuk na svom fejsbuk profilu.
Ta poruka ganula je Svitlanu do suza.
-Pozvao me moj muž i pitao šta radim. Ja sam počela da plačem. On me pitao šta se događa. Ja sam mu pročitala poruku, a onda je i on počeo da plače i rekao da ga je Katarina kupila za ceo život – priča Svitlana koja, kako kaže, ide na posao, ali sve radi mehanički dok su joj misli u rodnoj zemlji.
Rasplakala je i druge, ali i podstakla da pomognu ugroženim porodicama u Ukrajini.
-Javile su se Mame Šapčanke, tačnije, podelile su na njihovoj stranici, zatim mog supruga kolege, novac je uplatila jedna žena iz Hrvatske, zatim jedna iz Austrije. Bilo je zaista mnogo njih koji su uplatili novac – priča Katarina Svinarčuk, koja je u znak zahvalnosti na svom postu, pored zastavica Srbije i Ukrajine, postavila simbole svih zemalja odakle su se ljudi priključili ovoj humanoj akciji.
Ona skromno dodaje da je bila samo akter, a oni su bili ti koji su nahranili ljude.
I više od hrane, dali su im nadu da postoje oni koji razumeju njihovu patnju.
Ono što me posebno ganulo, to su reči Svitlanine kćerke koja mi je reka: „Svi ovi ljudi su zaslužili mesto u raju“ – priča.
Svitlanina kćerka Katarina je ovde živela, tu je upoznala Katarinu Vuletić, završila za inženjera poljoprivrede, zasnovala porodicu, izrodila decu. Ali, odlučila je sa mužem da se vrati u Ukrajinu, ne znajući kakva će ih sudbina zadesiti.
-Ovaj dečak se rodio u Šapcu, ovaj u Sremskoj Mitrovici, Katarina je završila Visoku poljoprivrednu školu ovde. Onda su odlučili da se vrate, jer su bili patriote. Moja kćerka kaže da bi došla biciklom, samo kad bi mogla. Ali, plaše se da krenu, jer može nešto da im se desi – priča Svitlana dok pokazuje fotografije.
I nisu jedini koji ne znaju kuda dalje. Sestra supruga Katarine Svinarčuk u Ukrajini proživljava isto, pa su svaki dan na vezi. Ganuta njihovom sudbinom ona je u svoj dom privremeno primila i prijatelje iz Odese. Svoju humanu misiju nastavlja, a podrška su joj i kćerke koje, iako možda ne razumeju šta znači rat, sa majkom se mole za mir i pozivaju plemenite da pomognu onima kojima smo potrebni.
