Јесен у Шапцу има посебну меру тишине и лепоте. Велики парк, једно од омиљених градских уточишта, у ово доба године мења боје и расположење.
Стазе прекрива опало лишће, клупе остају скривене под златним и бакарним нијансама, а јутарња магла спушта се међу стабла, претварајући познате призоре у готово нестварне слике.
Тек понеки пролазник наруши мир парка.
Неко жури својим путем, неко застане, а неко, можда без посебног разлога, одлучи да још мало остане на клупи и посматра како се дан полако буди.
У тим малим, свакодневним призорима има нечег посебног – подсећају нас да град није само бука, обавезе и ужурбаност, већ и места на којима можемо да застанемо и удахнемо.
Док лишће тихо пада, а магла се повлачи пред дневном светлошћу, Шабац показује своје мирније лице.
Познате улице и парковски кутци добијају нову боју, а јесен, без велике најаве и помпе, исписује још једну лепу страницу градског живота.
Понекад је довољно само погледати пажљивије.
У игри светлости и сенки, празним клупама, лишћу на стазама и понеком усамљеном пролазнику крије се прича о граду који уме да успори.
Овековечени у фотографијама, ти тренуци остају као мали подсетник на лепоту обичних дана.
Фото: Јадранко Губелић
