Jesen u Šapcu ima posebnu meru tišine i lepote. Veliki park, jedno od omiljenih gradskih utočišta, u ovo doba godine menja boje i raspoloženje.
Staze prekriva opalo lišće, klupe ostaju skrivene pod zlatnim i bakarnim nijansama, a jutarnja magla spušta se među stabla, pretvarajući poznate prizore u gotovo nestvarne slike.
Tek poneki prolaznik naruši mir parka.
Neko žuri svojim putem, neko zastane, a neko, možda bez posebnog razloga, odluči da još malo ostane na klupi i posmatra kako se dan polako budi.
U tim malim, svakodnevnim prizorima ima nečeg posebnog – podsećaju nas da grad nije samo buka, obaveze i užurbanost, već i mesta na kojima možemo da zastanemo i udahnemo.
Dok lišće tiho pada, a magla se povlači pred dnevnom svetlošću, Šabac pokazuje svoje mirnije lice.
Poznate ulice i parkovski kutci dobijaju novu boju, a jesen, bez velike najave i pompe, ispisuje još jednu lepu stranicu gradskog života.
Ponekad je dovoljno samo pogledati pažljivije.
U igri svetlosti i senki, praznim klupama, lišću na stazama i ponekom usamljenom prolazniku krije se priča o gradu koji ume da uspori.
Ovekovečeni u fotografijama, ti trenuci ostaju kao mali podsetnik na lepotu običnih dana.
Foto: Jadranko Gubelić
