Шапчанка Катарина Вулетић Свинарчук организовала је акцију прикупљања новчане помоћи за родбину и пријатеље у Украјини. Ова хумана девојка у свој дом примила је и пријатељице из Одесе, које су побегле од рата.
А на другој страни Шапца Катарина Вулетић Свинарчук знала је шта да ради. Узела је ствар у своје руке и на друштвеним мрежама објавила апел за помоћ.
-Драги сви. Имамо једну украјинску породицу у Холој Пристани на југу Украјине. У питању су отац, мајка и два дечака од 5 и 9 година. То су наши бивши суграђани Шапчани, неки од вас их познају и лично. Њихов градић је први окупиран, не могу да побегну ни на једну страну јер је преопасно, свуда около се пуца. Хране и новца имају мало јер не може да се иде на посао. Несташица је хране у граду, али бар да имају новац да могу да купе то што има тренутно у продавници. Гаса, такође, нема јер је погођена цев, али снашли су се за грејање. Ја желим да им уплатим новац, ако би неко још желео да учествује, молим вас, да ми јавите пошто ја шаљем преко мог рачуна преко Паy сенд. Наравно, објавићу уплату јавно овде на свом зиду. Да им помогнемо колико можемо. Ако можете бар по 200 динара, па да скупимо једну количину и пошаљемо да имају бар за један период за храну. Хвала унапред – написала је Катарина Вулетић Свинарчук на свом фејсбук профилу.
Та порука ганула је Свитлану до суза.
-Позвао ме мој муж и питао шта радим. Ја сам почела да плачем. Он ме питао шта се догађа. Ја сам му прочитала поруку, а онда је и он почео да плаче и рекао да га је Катарина купила за цео живот – прича Свитлана која, како каже, иде на посао, али све ради механички док су јој мисли у родној земљи.
Расплакала је и друге, али и подстакла да помогну угроженим породицама у Украјини.
-Јавиле су се Маме Шапчанке, тачније, поделиле су на њиховој страници, затим мог супруга колеге, новац је уплатила једна жена из Хрватске, затим једна из Аустрије. Било је заиста много њих који су уплатили новац – прича Катарина Свинарчук, која је у знак захвалности на свом посту, поред заставица Србије и Украјине, поставила симболе свих земаља одакле су се људи прикључили овој хуманој акцији.
Она скромно додаје да је била само актер, а они су били ти који су нахранили људе.
И више од хране, дали су им наду да постоје они који разумеју њихову патњу.
Оно што ме посебно гануло, то су речи Свитланине кћерке која ми је река: „Сви ови људи су заслужили место у рају“ – прича.
Свитланина кћерка Катарина је овде живела, ту је упознала Катарину Вулетић, завршила за инжењера пољопривреде, засновала породицу, изродила децу. Али, одлучила је са мужем да се врати у Украјину, не знајући каква ће их судбина задесити.
-Овај дечак се родио у Шапцу, овај у Сремској Митровици, Катарина је завршила Високу пољопривредну школу овде. Онда су одлучили да се врате, јер су били патриоте. Моја кћерка каже да би дошла бициклом, само кад би могла. Али, плаше се да крену, јер може нешто да им се деси – прича Свитлана док показује фотографије.
И нису једини који не знају куда даље. Сестра супруга Катарине Свинарчук у Украјини проживљава исто, па су сваки дан на вези. Ганута њиховом судбином она је у свој дом привремено примила и пријатеље из Одесе. Своју хуману мисију наставља, а подршка су јој и кћерке које, иако можда не разумеју шта значи рат, са мајком се моле за мир и позивају племените да помогну онима којима смо потребни.
