Višak slobodnog vremena, mnoge pripadnice nežnijeg pola trošile su u kuhinji. Kuvalo se i spremalo kao nikad pre. Ne jelovniku su se našla i trdicionalna jela, a bilo je vremena i da se ekperimentiše sa receptima sa interneta. Interesantno je da su pored kuvane hrane, sve domaćice redovno pravile poslastice, kolače i torte.
Sanja Panić (38) iz Šapca ne seća se kada je za mesec dana pripremila ovoliko hrane kao tokom vanrednog stanja. Ono što je obično bio ručak vikendom, sada je trpeza i radnim danom.
– Bukvalno svaki dan nešto mesim. Kuvano jelo se podrazumeva svaki dan, ali i poslastice su bar svaki drugi na jelovniku. Pravila sam razne kolače, pite, tortice. Pravila sam pitu sa mesom, gibanicu, Kinder tortu, picu, ali i neke tradicionalne kolače. Sve ono što nisam imala vremena ranije da spremam, sada je došlo na red – priča Sanja.
Sveska sa receptima Sanji Panić je uvek na dohvat ruke
Zbog skraćenog radnog vremena i policijskog časa, više vremena provodi kući sa suprugom i ćerkom, pa im različite ideje za spremanje hrane padaju na um. Recepte pronalazi iz starih svezaka svoje i suprugove mame.
– Ja sam sveske sa receptima konfiskovala od majke i svekrve i sada sam krenula redom da pravim sve što se nalazi u njima. Po tim sveskama kuvam i mesim. Svekrva je Sremica, pa tamo nalazim mnogo recepata za mešnju od testa. Ona je majstorica za kisela testa, krofne i pite. Ako baš ne mogu da nađem nešto od savremenih recepata, ja to potražim na internetu. Takođe, ovih dana i moje koleginice s posla stalno nešto spremaju, pa razmenjujemo recepte. One donesu na posao, ili pričaju šta su pravile, pa onda podele iskustva iz kuhinje sa ostalima – priča Sanja, koja je ovih dana prelistala na stotine recepata, a mnoge od njih iskoristila za spremanje raznih specijaliteta.
U domu Katarine Svinarčuk praktikuje se zdrav režim ishrane od uglavnom organske hrane, a u poslednje vreme na meniju su sve češće ukrajinska jela, s obzirom na to da, suprug Ukrajinac, zbog vanrednog stanja, takođe ima višak slobodnog vremena. U svojoj kuhinji spremaju tradicionalni ukrajinski boršč zahvaljujući svežem povrću iz svoje bašte.
– Pravimo čorbe ukrajinske, njihov čuveni crveni boršč od raznog povrća – krompir, cvekla, pasulj, paradajz, šargarepa, luk, kupus, meso, pomalo nestandardni sastojci za varivo, koji su jako hranljivi. Upravo nam stižu i začinske biljke, rukola, bosiljak, mirođija, kao i špargla. Takođe pravimo i zeleni boršč, jer u svojoj bašti uzgajamo i štavelj, biljku koja podseća na zelje. Uz to se služe kuvana jaja i pavlaka, opet nešto potpuno drugačije od onoga na šta smo navikli – priča Katarina, kojoj u kuhinji svakodnevno pomažu ćerkice Jelisaveta i Anisija.
Najslađe domaćice (Foto: privatna arhiva)
Pored tradicionalnih specijaliteta istočnoevropske kuhinje, slatkiši od testa i sveže umešeni domaći hleb od mešavine raznih vrsta brašna na malo moderniji način, blizak vegeterijanskoj kuhinji, redovno su na meniju ove četvoročlane porodice.
-Sada imamo vremena da uživamo u raznim receptima. Kotlete od heljde, banana braune sa čokoladom, štrudlu sa makom, mafine, kolač sa višnjama – to sam pravila poslednjih dana. Uglavnom koristim kokosov šećer zbog devojčica, ništa od toga nije previše slatko – objašnjava ona.Tradicionalni recepti se neguju i u domu Milice Stojković. Za unuke sprema domaću pitu sa višnjama i to od kora koje sama razvlači, a specijalitet je kolač Padobranac. Iskustvo i pamćenje pomažu joj da sve sprema na osnovu sećanja i slobodne procene.
Svi zadovoljni (Foto: privatna arhiva)
Tradicionalni recepti se neguju i u domu Milice Stojković. Za unuke sprema domaću pitu sa višnjama i to od kora koje sama razvlači, a specijalitet je kolač padobranac. Iskustvo i pamćenje pomažu joj da sve sprema na osnovu sećanja i slobodne procene.
– Kuvala sam svaki dan, zbog unuka, a imam više vremena jer sam kući non stop. Kad je stiglo povrće, zelje i spanać, to sam uglavnom kuvala. Što se toga tiče, ne treba mi podsetnik kako se pravi. Međutim, vrlo često pravim slatkiše zbog starije unuke. Ona voli padobrance. To je recept koji sam dobila od tetke mog supruga, star sigurno 100 godina. Znam ga napamet, tako da mi ne treba sveska niti podsećanje. Uglavnom sve pripremam „iz glave“. U taj kolač idu četiri jajeta, šećer, 250 grama oraha i jedna kašika brašna. Kad se ispeče, ja prelijem toplom čokoladom. To moja unuka obožava. Često pravim kolače ili pite sa višnjama. Pravila sam i lenju pitu. To je takođe starinski kolač, ali veoma lep – priča Milica Stojković.
Osim spremanja, više se i kupovalo, pa su se i zamrzivači brzo napunili.
– Ja sve imam utisak da neće biti dovoljno. Kupim pa strpam u zamrzivač. Nešto sam i spremala. Kad znaš da prodavnice ne rade, moraš da se pripremiš za to stanje – priča, svesna da je uvek bilo svega u kući na pretek.
Stres, kao pratilac ovakvih stanja, dovodi do promena navika u ishrani. Sagovornici kažu da kod njih nije bilo gubitka apetita, ali su primetili da se u porodici povećala potreba za hranom. To je usko povezano i sa trošenjem, pa je većina porodica najviše novca izdvajala za ove namene, jer su garderoba i ostale navike bile u drugom planu.
