Distrikt
Društvo

Poštene ruke Mire vulkanizerke

Ako vas zadesi nevolja sa gumama na putu Valjevo – Ljubovija, u Peckoj, prvu pomoć ukazaće vam vulaknizerka Mira Vuković  Đermanović. Ovaj tipični muški posao radi već deceniju, a u njenim rukama sa lakoćom se okreću točkovi traktora i građevinskih mašina, teški po 200 kilograma.

Olako skida gumu tešku i stotinu kilograma (Foto: J. Gubelić)

Nežnim ženskim rukama Mira uzima dizalicu i alat i vešto skida gumu. Podiže pneumatik i gura do svog radnog mesta. Kosu do pojasa vezala je u rep da se manje znoji. Ženstvenosti joj ne manjka, ali ni snage. Lako je sa automobilskim gumama, ali kada dođe traktorska, tri puta teža od nje, onda ne oseće ni ruke ni telo.
“Hoćete da vam pokažem kakve su mi ruke?”, pita i skida rukavice pocrnele i ispucale od rada. Takve su joj i ruke.

Žuljevite ali poštene ruke (Foto: J. Gubelić)

“Vidite ove žuljeve, to je sve od krampa. Neki dan sam sam skidala zadnje traktorske gume i ove rane napravio mi je kramp. Sada nikako da zaraste”, priča i pokazuje žuljevite ruke.
Tek joj je trideset a već ima deceniju iskustva u vulkanizerskom poslu. U Valjevu je završila Srednju ekonomsku školu gde je radila godinu dana, a onda je mašinu za šivenje zamenila demonterkom i kompresorom.
“Udala sam se ovde i onda sam okrpila prvu gumu. Od tada nisam prestajala da radim. Sećam se kao da je juče bilo. Bio je praznik i tu je došao neki čovek sa frezom. Vozio je majku doktoru. Žena je bila baš bolesna. Njemu je legla guma na frezi a pošto muž nije bio kući, onda sam ja to uradila. Uzela sam pajser i skinula. Gledala sam ranije kako je on radio i po sećanju sam okrpila gumu” priseća se.

Na radnom mestu od jutra do mraka (Foto: J. Gubelić)

On je otišao zadovoljan kao i svi koji su sa sumnjom parkirali mašine ispred male radnjice u Peckoj. I tako deset godina, krpi, balansira, vulkanizira. Danas ovaj posao radi bolje od svog supruga, koji je i glavni krivac što je Mira postala vulkanizer.
“Ona me zove i kaže kako je okrpila gumu. Ja nisam mogao da verujem. Eto, od tada radi napar sa mnom. Čak možda i više od mene. Ja sad više radim u perionici”, priča Mirko Đermanović.
Radi od sedam do sedam, bez prestanka i dana bolovanja tokom cele trudnoće.
“Taj dan je radila, skidala i krpila gume a uveče je otišla da se porodi”, priča svekrva Radojka Đermanović.

Muški posao u ženskim rukama (Foto: J. Gubelić)

U ovoj vulkanizerskoj radnji pokraj puta sve je drugačije, jer posao vodi ženska ruka. Sve je na svom mestu, ključevi svih veličina složeni su pod konac, krpe za brisanje spakovane, a na rukavicama, iako prljavim od pneumatika, nazire se cvetni dezen. Na zidu crkveni kalendar sa srpskim svecima. Ispred sto i stolice za mušterije da odmore dok čekaju da završi posao. Da prekrate vreme i osveže se, majstorica stigne i da ih posluži domaćim sokom od višnje. Kad završi posao Mira se vraća uloži žene, majke i domaćice.
“Uveče budem mrtva umorna i prljava. Ruke mi budu u žuljevima. Okupam se, legnem, namažem ruke i malo odmorom, a ujutru opet sve iznova”, priča vulkanizerka.
U teget kombinezonu, posivelom od prašine, krpi gume rame uz rame sa muškarcima. I oni se često iznenade. Nepoverenje traje samo dok ne završi posao, a onda zadovoljno nastavljaju put. Zna to i Mira, od prvog dana.
Njene ruke jesu žuljevite i prljave, ali su poštene, i pravo je zadovoljstvo rukovati se sa njima.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *