Distrikt
Zanimljivosti

Odgajili kivi u centru Šapca

Dvorište u Takovskoj 25 u Šapcu više liči na botaničku baštu nego na prostor omeđen betonom i zelenom travom, kako većina domaćina praktikuje. Tako su želeli Zorica i Nenad Ilić, ne sluteći da će jednoga dana u plodovima njihovog rada uživati komšije i prijatelji. Umesto vinove lože, tipične za hlad, posadili su kivi, a u dvorištu, umesto cveća, banane. Voće tipično za toplije krajeve odlučili su da gaje ne očekujući da će roditi.
„Mi smo razmišljali da posadimo kivi kako bismo napravili hlad u dvorištu. Kupili smo tri ženke i jednog mužjaka, jer, kako su nam objasnili, na jednog mužjaka može da ide od tri do pet ženki. Te četiri sadnice platili smo 2.800 dinara. Prodavac nam je objasnio da će početi da rađa posle tri godine“, priča Zorica Ilić.

Zorica Ilić ispod svog hlada (Foto: J. Gubelić)

Tako se i desilo. Sadnice kivija su se razgranale i učinile takav hlad kakav ni loza nije mogla da napravi. Međutim, prvi rod stigao je u trećoj godini.
„Te godine je bilo tek par komada, a sledeće godine, mislim da ću to zauvek pamtiti, ja počnem da berem i naberem tačno 101 komad. Posle toga je bilo 30 kilograma, pa šezdeset, a ove godine nabrali smo 130 kilograma. To je bilo načičkano na stotine plodova na jednoj grančici. Prve plodove pojeli smo u slast, a ove godine bilo je nešto i za prodaju. Dosta sam podelila po komšiluku a nešto i prodala po ceni od 100 dinara. One najsitnije sam iskoristila za sok koji je odličnog ukusa. Dobila sam oko sedam litara soka od kivija. Ukus je daleko bolji od onog što se kupi u prodavnici, verujte mi. Naša ideja nije bila da od ovog zarađujemo, ali sam zaključila da to može da bude isplativo, tim pre jer ne zahteva posebnu negu“, priča Zorica.

Ove godine nabrali su 130 kilograma (Foto: J. Gubelić)

Za negu i održavanje zadužen je suprug Nenad koji je i posadio sadnice.
„Prvo sam postavio stubove, jer se kivi ponaša kao puzavica. Iskopao sam rupu i stavio pesak jer on zadržava vlagu. Što se tiče bolesti, ne postoji ništa što ga napada. Potrebno ga je samo orezivati, a ja čak ni to ne radim, samo zakidam lastare. Čak ni list ne bacam, nego stavim oko korena i on tu istruli. Ne dodaje se nikakvo đubrivo. Jedino što traži dosta vode. Ko ima vremena da se posveti može da profitira od ovog“, objašnjava Nenad kod koga je, sasvim netipično za kivi, ove godine rodio i mužjak.

„Plodovi zdravlja“ iz Dublja (Foto: J. Gubelić)

Branislava Živanović iz Dublja sa jedne grane ove godine ubrala je oko 50 kilograma. Počeo je da rađa pre tri godine, a sada se i sam širi i razgranava bez ikakvog tretiranja.
„Prošle godine je bilo četiri gajbice. Ove godine nabrala sam šest gajbica. Biće dovoljno za naše domaćinstvo, a rado ću podeliti sa komšijama“, kaže Branislava.
Kivi vodi poreklo iz Kine, gde, kako objašnjava Zvonko Burzmazović, magistar zaštite bilja raste u dolini reka, ali se poslednjih 50-ak godina proširio i na Novom Zelandu. Zbog meneralnih materija, gvožđa, proteina i ugljenih hidrata nazivaju ga „plodovi zdravlja“. Prvi cvetovi pojavljuju se u maju, a zatim se formiraju plodovi.

Rađa obilno u okviru okućnica (Foto: J. Gubelić)

Bere se u septembru, a kasnije dozreva u podrumu. Ukoliko se drže na hladnom, plodovi mogu da se jedu do maja. Tipično za ovo voće je lako održavanje, bez prskanja i đubrenja, ali zahteva mediteransku klimu, gde se prosečne temperature kreću od 14 do 15 stepeni celzijusa.
„ I pred toga što mu pogoduju vlažna leta i blage zime, kivi se raširio po celoj Srbiji i uspešno se gaji na manjim površinama, uglavnom uz okućnicu, i odgovarajuću zaštitu od mrazeva i jakih zima. U tim slučajevima plodovi se beru ranije. Komercijalna proizvodnja kod nas nije toliko raširena, ali je u razvoju. Kivi rađa redovno i u velikim količinama a u povoljnim agroekološkim uslovima daje 20 do 30 tona po hektaru. Brzo stupa na rod, već u trećoj godini, a pun rod se bere u osmoj“, objašnjava Burmazović.

Ilići pokušavaju da odgaje i banane (Foto: J. Gubelić)

Plantažna proizvodnja u Srbiji nije zasnovana, jer, kako objašnjava Zdravko, uvek postoji rizik da plodovi izmrznu, pa je preporuka da se gaji u prostoru okućnica gde je biljka zaklonjena od vetrova. Pretpostavlja da bi na jugu Srbije mogao da uspe i van okućnica, poput plantaža kakve su zasnovane u okolini Mostara ili pojedinim delovima Makedonije. U tom slučaju obavezan je sistem za navodnjavanje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *