Distrikt
Zanimljivosti

Besana noć koju je Gavrilo Princip prespavao u Šapcu

Na putu do Sarajeva pred kobni događaj 1914. godine pripadnici Mlade Bosne –  omladinci zaverenici protiv vlasti, među njima i Gavrilo Princip, posetili su Šabac, i boravili u hotelu i kafani Amerika, gde su inače svirali Cicvarići, a koja se nalazila u tadašnjoj “Pravitelstvenoj”, odnosno glavnoj ulici. Međutim, različiti su navodi o boravku Gavrila Principa i njegovih saboraca u Šapcu.

Gavrilo Princip (Foto: http://iskra.co)

U staroj štampi pronalazimo podatak da je Gavrilo pred atentat prenoćio u kući Bože Milanovića, brata doktora Nikole Milanovića, u kući koja se nalazila otprilike preko puta kafane Amerika, dok Nikola Devura u romanu „Odbrana Principa“ kaže da mladobosanci uopšte nisu prenoćili u samom gradu nego su, uplovivši u Šabac na brodu koji je išao iz Beograda tog 28. maja 1914. godine, potražili kapetana Rada Popovića, koji nije bio u svojoj kancelariji, pa su ga našli u kafani Amerika, gde je igrao karte. Prema Devurinim rečima, ovi mladići su se iz tog razloga i našli u čuvenoj šabačkoj kafani. Zanimljivo je to da se informacije koje su poznate u Šapcu ne podudaraju sa zvaničnim beleškama istoričara. Naime, kako tvrdi Devura, oslanjajući se na saznanja do kojih je došao kod meštana i potomaka učesnika događaja, Rada Popovića, koji ih je odveo u svoje selo Sinošević da bi ih učio gađanju i gde su noćili, Princip je ovo prećutao na suđenju jer nije želeo da upliće saradnike, a ni samu Srbiju u organizaciju atentata.

Kafana „Amerika“, na uglu ulica Vuka Karadžića i Gospodar Jevremove, tada Maršala Tita. Srušena u leto 1955.

S druge strane, u svom poslednjem romanu “Nezemaljski izraz njegovih ruku”, u izdanju beogradske izdavačke kuće Buka, koji govori o sarajevskom atentatu na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda, bosanskohercegovački i hrvatski novinar i književnik Miljenko Jergović, koristeći se nizom  dokumentarnih tekstova, iznosi zanimljive zaključke o Gavrilu Principu, Nedeljku Čabrinoviću i ostalim sledbenicima revolucionarnog pokreta Mlada Bosna, koji se tereti za organizaciju i izvršenje atentata, a samim tim za nemili niz događaja koji će zadesiti čitavu Evropu u krvavom Prvom svetskom ratu. Između ostalog, opisujući danonoćno putovanje mladobosanaca ka Sarajevu, gde će se odlučiti sudbine važnih istorijskih likova, a i čitave evropske povesti, pisac ističe da je Šabac bio važna odrednica ovog putešestvija, delom  u hronotopskom, ali pre svega u simboličnom smislu. Naime, oni su za razliku od ostalog dela puta, gde su se kretali tajno po poljanama i šumama, kako bi neprimećeni prošli, u Šapcu rešili da zanoće u jednom od tada najpoznatijih gradskih hotela – reč je o hotelu Amerika, ne bi li izbegli sumnjičavost javnosti. O gotovo sudbinskoj i metaforičnoj povezanosti ovih mladih ljudi sa modernom tradicijom Evrope i Amerike, u čijem simboličnom značenju mesto imaju i Šabac i njegova čuvena kafana, Jergović veoma nadahnuto piše u poglavlju „Mirnog hleba mi smo željni“.

Ugao gde se nekada nalazila kafana Amerika

Pisac navodi sa sigurnošću da je putovanje zaverenika trajalo dugo, a da je u kasnijoj istrazi “temeljno rekonstruisano i opisano kroz niz verzija i svedočenja”. Ovi mladići putovali su „konjima, vozom, mahom peške od Beograda do Šapca, preko Mačve i Semberije, kroz istočnu Bosnu pa sve do Tuzle. Uglavnom nisu noćivali po turskim hanovima, kao junaci Andrićevih proza, ni po usputnim prenoćištima (…) spavali su po šumama i štagljevima, kod jataka za kojima će austrijska policija tragati i suditi ih na smrt sve do raspada države, ali u Šapcu su, da ne budu sumnjivi, ipak zanoćili u hotelu. Ime tog hotela je poput romanesknog naslova cijele mladobosanske avanture: Hotel „Amerika“. Anabaza Principa i drugova započinje tako u šabačkom hotelu Amerika, i završava koju stotinu koraka od sarajevskoga hotela Evropa. Između Evrope i Amerike hlapili su snovi jednoga naraštaja, koji će na kraju, izbegne li terezinske tamnice, stvarno skončati u nekoj svojoj Americi“, zaključuje Jergović svoje viđenje jedne generacije koja, zaista, ukoliko nije stradala u ratu, završila je „preko okeana“. Tako na kraju pisac iznosi duhovitu i prilično slobodnu pretpostavku da bi i Princip, „da mu na Vidovdan revolver nije opalio, da mu se ruka zamrznula na putu do džepa, ili da Ferdinandov šofer nije načinio fatalnu grešku, Gavrilo Princip postao bi radnik u tvornici automobila u Detroitu“.

Zgrada podignuta na mestu kafane Amerika

Ostaje pitanje je da li ćemo ikada saznati kako su se ovi događaji zaista odigrali – da li je Princip sakrio imena jataka ne bi li zaštitio njih i ulogu Srbije u čitavoj stvari ili je zaista odseo u šabačkom hotelu Amerika, kako stoji u zvaničnim sudskim spisima, ali jedno je sigurno, ova povesna zbrka poslužila je da iz Jergovićevog pera saznamo o mogućoj ulozi našeg grada kao dela u slagalici jednog revolucionarnog ideala.

Izvor: „Nezemaljski izraz njegovih ruku“, Miljenko Jergović, Booka, 25-26
„Odbrana Principa“, Nikola Devura, Nova knjiga, 134-137

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *