У Горњој Врањској код Шапца, где се пластеници нижу један до другог, година за повртаре почиње много пре пролећа. Док зима још траје, унутра већ ниче нови род, а вредне руке не мирују.
За породицу Гајић, овај посао није само извор прихода, већ начин живота који траје генерацијама. Млади домаћин Душан Гајић наставио је породичну традицију, али је у њу унео и ново знање и савремен приступ.
„Овде нема паузе. Чим једна култура изађе, друга већ улази. Тако се ради ако хоћеш да живиш од овога“, каже Душан док обилази редове салате која је већ стигла за бербу.
Први новац ове године у њихово домаћинство стигао је већ у јануару. Салата је, захваљујући пластеничкој производњи, пристигла раније него иначе, а и цена је била боља од очекиване.
„Задовољни смо. Није лако, али кад видиш да се труд исплати, онда све има смисла“, додаје он.
Од пластеника у овом домаћинству живи неколико генерација. Да би се кренуло, потребна су значајна улагања, али се, кажу, временом све врати – уз рад, стрпљење и добру организацију. Данас, на имању Гајића, под салатом је чак 21 пластеник.
Ипак, салата је само почетак. Већ у марту, на њено место долази парадајз, од кога Душан има велика очекивања.
„Салата је добра јер брзо стиже и доноси први приход, али прави посао тек долази са парадајзом“, објашњава.
У пластеницима нема празног хода. Производња се одвија током целе године, а сваки квадрат се користи максимално. Поред Душана, у послу учествује и породица, уз помоћ сезонских радника када је најпотребније.
„Ово није лак посао. Тражи знање, рад и присутност сваки дан. Али ако волиш то што радиш, онда није тешко“, каже Душан.
И док се у пластеницима смењују културе, једно остаје исто – посвећеност и вера да се од земље може живети. У Горњој Врањској, та прича траје већ деценијама, а млади попут Душана показују да има и будућност.
Бонус видео:
