Пут до потомства често није прав и лак. За неке парове, он је дуг, неизвестан и натопљен сузама, стрпљењем и надом која не сме да угасне. У тој тишини ишчекивања, где се време мери покушајима, а вера постаје једино упориште, рађа се највећа жеља – да неко изговори „мама“ и „тата“.
Свој највећи дар, свог малог анђела, Маријана и Драган чекали су пуних 15 година. У тим годинама стало је све – и страх, и умор, и тренуци када је било најтеже веровати. Али нису одустали.
„Вера нас је држала. Само смо знали да морамо да издржимо“, кажу тихо, док поглед скрећу ка својој Милици.
А онда је дошла она – девојчица о којој су маштали, која је донела смех тамо где је дуго била тишина. И у том тренутку, све што је било тешко, добило је смисао.
Пут до ње није био само емотивно тежак, већ и финансијски исцрпљујућ. Поред борбе са предрасудама, сваки корак захтевао је додатну снагу и одрицање. Данас је, ипак, нешто лакше – подршка удружења, али и помоћ државе и локалне самоуправе, дају ветар у леђа паровима који пролазе кроз исти пут.
Град Шабац већ годинама издваја значајна средства за подршку родитељству – од финансирања вантелесне оплодње до помоћи породицама са новорођеном децом. Захваљујући томе, упркос неповољним демографским трендовима, све више парова добија шансу да оствари свој сан.
Само у протеклом периоду, шест парова уз подршку града успело је да стигне до најважнијег циља – до новог живота.
Јер када после година чекања у дом стигне дете, све добија нови почетак. И тада постаје јасно – неке борбе су тешке, али њихова победа нема цену.
