Put do potomstva često nije prav i lak. Za neke parove, on je dug, neizvestan i natopljen suzama, strpljenjem i nadom koja ne sme da ugasne. U toj tišini iščekivanja, gde se vreme meri pokušajima, a vera postaje jedino uporište, rađa se najveća želja – da neko izgovori „mama“ i „tata“.
Svoj najveći dar, svog malog anđela, Marijana i Dragan čekali su punih 15 godina. U tim godinama stalo je sve – i strah, i umor, i trenuci kada je bilo najteže verovati. Ali nisu odustali.
„Vera nas je držala. Samo smo znali da moramo da izdržimo“, kažu tiho, dok pogled skreću ka svojoj Milici.
A onda je došla ona – devojčica o kojoj su maštali, koja je donela smeh tamo gde je dugo bila tišina. I u tom trenutku, sve što je bilo teško, dobilo je smisao.
Put do nje nije bio samo emotivno težak, već i finansijski iscrpljujuć. Pored borbe sa predrasudama, svaki korak zahtevao je dodatnu snagu i odricanje. Danas je, ipak, nešto lakše – podrška udruženja, ali i pomoć države i lokalne samouprave, daju vetar u leđa parovima koji prolaze kroz isti put.
Grad Šabac već godinama izdvaja značajna sredstva za podršku roditeljstvu – od finansiranja vantelesne oplodnje do pomoći porodicama sa novorođenom decom. Zahvaljujući tome, uprkos nepovoljnim demografskim trendovima, sve više parova dobija šansu da ostvari svoj san.
Samo u proteklom periodu, šest parova uz podršku grada uspelo je da stigne do najvažnijeg cilja – do novog života.
Jer kada posle godina čekanja u dom stigne dete, sve dobija novi početak. I tada postaje jasno – neke borbe su teške, ali njihova pobeda nema cenu.
