Kada je Ruskinja Vlada Anatoljevna Revonenko, u svojoj zemlji poznati cirkuski trener i sudija u konjičkom sportu, pre četiri godine stigla u selo Klenak kod Šapca, čudili su se meštani, a i sam Perica Vudraković zbog kod je prešla ovaj put. Brzo se prilagodila na Srbiju, ali za potpun sklad nedostajao joj je cirkus u kom je provela ceo život. Zato je odlučila da cirkus dovede u svoje selo!
Prvo je stigao Piligrim, prelepi konj sa kojim se Vlada druži trinaest godina. Baš toliko je i star. Sa njim radi od detinjstva, pa danas na sceni izvode ples, trče u ritmu muzike, a na kraju zajedno sa vlasnicom Piligrim se pokloni publici i poljubi Vladu u obraz. Prešao je put dug, preko 2.500 kilometara iz Sočija do Šapca, da bi ponovo bio sa svojom gospodaricom i prijateljicom za ceo život.
– Konj je putovao dve nedelje i mnogo se namučio, smršao, nije mogao bez mene da bude i jedan dan. Tokom putovanja se čak i razboleo, ali sada je dobro – priseća se ona i dodaje da je tokom emotivnog susreta bilo i smeha i suza.
Piligrim je sada spreman za srpske gledaoce. Ceo život je proveo u cirkusu širom Rusije. Obožava da nastupa, a svojim galopom u ritmu muzike osvaja gledaoce. Njegov i Vladin ples prava je umetnička igra od koje zastaje dah.
Pored Piligrima, za gledaoce je spremna i vesela družina neobičnih pasa, koje je ova spretna i vedra žena, u Rusiji poznati trener i priznati sudija u konjičkom sportu, dovela iz svoje zemlje u Srbiju.
– Tu je kraljevska pudlica Žuža, jazavičar Vito, čivava Tifani i Brena koja ima posebnu priču. Sve ove životinje su dugo sa mnom. Nije bio lak put dovesti ih u Srbiju, ali ja jednostavno bez njih nisam mogla – priča.
Pudla Žuža na sceni pleše sa Vladom već 13 godina i to je najstariji pas. Još je spretnija kada joj pomaže Vito. Dok on gura obruč, Žuža se kroz njega provlači. Čivava Tifani je prava atrakcija za gledaoce. Vozi sve sto ima točkove, i bicikl i trotinet.
I na kraju dolazimo do Brene. To je srpski pas kog trenira od 2020. godine, baš kada je ona zbog ljubavi došla u Srbiju. Tačnije, u selo Klenak nedaleko od Šapca. A to je priča nalik ljubavnom romanu.
– Ja sam tog dana sa svojim društvom sedeo u kafiću u Šapcu, kada se u razgovor umešala žena koja je sedela za susednim stolom. Sećam se da me pitala da li sam oženjen. Kad sam rekao da nisam, ona je odgovorila da ima drugaricu za mene. Tu smo na kraju večeri razmenili telefone i ja sam za taj događaj potpuno zaboravio. Posle tri meseca, dok sam listao imenik u telefonu, iskočilo mi je njeno ime i ja sam se setio odakle je znam. Rešio sam da joj pošaljem poruku i pitam za drugaricu. Ona mi je sledećeg dana odgovorila da će sad da nas spoji preko Fejsbuka – priseća se Perica koji i danas veruje da je sudbina umešala svoje prste.
Tako je krenula komunikacija, a onda i prvi poziv.
– Ona mene zove, a ja ne znam ruski. Ni ona nije znala srpski, ali smo se sporazumeli, ne znam ni ja kako. Ona priča na svom jeziku, a ja na mom, ali smo razumeli jedno drugo – priča Perica.
Jezik nije bio prepreka, a ni daljina, pa je Vlada odlučila da dođe u Srbiju i upozna Peru.
On je sačekao na aerodromu, zajedno sa svojim prijateljima i Ruskinjom Natalijom koja je i spojila ovaj par.
– Mi čekamo da ona izađe, a ja, pošto ne znam kako izgleda, jer sam je video samo na slikama, gledam da negde ne promakne. U jednom trenutku vidim da nosi torbu i pomislim: „To je ona, sigurno”. A ovi moji prijatelji je nisu videli sve dok ih nisam pitao da mi potvrde da je ona. Ona ide, ali kad me je videla, ona je potrčala prema meni kao da me zna sto godina. Onda me zagrlila i tako jako stegla, da sam se ja potpuno izgubio. Jednostavno, izgledalo mi je kao da se znamo sto godina – prepričava Pera.
Ljubav je pobedila, pa su danas srećan par. Žive u selu Klenak, nedaleko od Šapca, gde je Vlada donela duh Rusije u svoj novi dom.
– Lepo mi je ovde. Sedim na dvorištu, gledam u crkvu. Sve mi se sviđa – priča.
Sa svekrvom se dobro slaže, i tu se vidi razumevanje.
– Prvi put kad je došla ja nisam ništa razumela šta priča. Sad je naučila srpski, pa se dobro sporazumevamo. Zove me mama, a ja rastem kad mi se tako obrati. Ovde to slabo viču tako. Ja imam još jednu snahu koja me ne zove mama. Doduše, u početku me zvala, a sad više ne – priča Mileva.
Za potpun sklad nedostajale su joj samo njene životinje. Zato je odlučila da ih dovede iz Rusije. Bio je to težak poduhvat koji je trajao punih 12 dana, ali je vredelo čekati.
Danas Vlada, vlasnica titule žene godine Sočija za 2021, pokušava u Srbiji da oživi cirkus i nauči druge toj veštini. Mašta da nabavi golubove i papagaje i umnoži broj životinja koje samo čine radost u njenom životu i životima ljudi oko nje.
