Lozničanka Radmila Biberčić, uz posao majke i domaćice, dodala je još jedan – ona je poznati staklorezac u ovom kraju. Pune dve decenije radi zajedno sa suprugom Željkom u njihovoj staklorezačkoj radnji i to kao pravi majstor.
U poznatoj staklorezačkoj radionici, smeštenoj u užem centru Loznice, ništa ne bi bilo neobično, da mušterije ne dočekuje Radmila, uvek doterana i nasmejana. I ne samo da ih dočekuje, ona uradi sve što naruče, vešto poput najiskusnijeg majstora. Nož za sečenje stakla, skalpel i klamerica, alati su sa kojima radi. Ume i sa hemijskom olovkom, ali ti radi tek kad urami sliku ili iseče ogledalo.
– U počeku je svima bilo neobično, ali sad su se navikli. Ja sam ranije samo primala narudžbine, ali sam onda rešila da pomognem suprugu. Malo po malo, i danas mogu čak i da zamenim – priča ova spretna i vredna žena.
Sa oštrim alatkama Radmila rukuje vešto kao da nisu namenjeni za muške ruke. Obrađuje i seče staklo, montira u okvir, uramljuje slike i goblene. Nožem seče čvrste materijale kao u kuhinji, precizno i sa iskustvom dugim dve decenije. Bude naporno i teško, ali je za nju svaki posao u ovoj radnji rutina.
– Evo pogledajte moje ruke, nisu ništa ni bolje ni gore nego kod svake druge žene u Srbiji. Jednostavno, može da se bude sve, i dama i domaćica i majka, ako to žena želi da postigne. Ja odvojim vreme i za frizera, za pedikira, teretanu. Radim i u kući, naravno, i obavljam poslove koje obavlja svaka majka – priča Radmila.
A ovde obavlja posao kao svaki muškarac, precizno i sigurno. Te 2005. kad je suprug otvorio radnju, ona je počela uz njega. Danas su pravi tim.
– Postala je jedan izvrstan majstor, čime mogu da se pohvalim, jer kroz ovu radnju je prošlo dosta i muškaraca, ali, da vam kažem iskreno, najviše imam poverenje u nju. Kad imamo neke zahtevnije poslove za štelovanje, ja povedem Radmilu sa mnom da uštelujemo – iskren je suprug Željko Biberčić. I tu nema greške, jer ona ide čak i kada su u pitanju teži i pomalo zaboravljeni poslovi u ovom zanatu.
– Ovo su neki finiji poslovi, koje ja inače radim, ali ja znam da ustaklim jedan prozor na starinski način, kada se koristio git. Ljudi još uvek imaju takva krila na prozorima. Mi inače i to radimo, zastakljujemo prozore na starinski način – priča.
Desetak minuta je bilo potrebno Radmili da slika dobije ram. Za nekog je to novi ukras, a za nju još jedan uspešno završen posao.
– Pa nije posao lagan, ne mogu reći, ali ništa nije lakše ni jednoj radnici u trgovini kad treba da podigne jednu gajbu sa pivom ili bilo koji drugi teret. Teško je, ali ne svaki put i svaki dan – priča Radmila.
Uvek je sređena kao da rukuje sa olovkom, jer bez obzira što je u njenim rukama muški posao, ženstvenosti joj ne manjka.
