Rode na dimnjaku stare kotlarnice pored Škole primenjenih umetnosti popravljaju svoje gnezdo preko 20 godina. Par selica u Dobropoljskoj ulici dobro je poznat Šapčanima, a ovih dana mogu se videti i kako u jatu od nekoliko ptica preleću nebo između grada i Save.
Pažljiviji prolaznici ulice između Škole primenjenih umetnosti i Medicinske škole sezonama unazad posmatraju ove crno-bele ptice, koje u mitologiji simbolizuju rađanje deteta. Njihovi mladi gaje se na vrhu dimnjaka stare kotlarnice nekadašnje gradske Vodne zajednice.
– Godine 2003. sam počeo da radim u Medicinskoj školi, i one su tu bile. Znači, sigurno 20 godina, a verovatno duže. Viđao sam i dva ili tri mladunca da hrane i odgaje preko leta – kaže Zoran Marković, domar Medicinske škole „Dr Andra Jovanović“ u penziji.
Za rode se smatra da u toku života imaju samo jednog partnera, sa kojim svijaju gnezdo. Mada istraživači ove ptičje vrste ipak tvrde da nije tako, te da partnere menjaju u sezoni, šabačke rode imaju ustaljeni redosled aktivnosti.
– Najpre dođe mužjak u drugoj polovini marta, popravi gnezdo, a zatim sačeka da dođe i ženka. Odlaze krajem avgusta ili početkom septembra – priča Marković.
Osim para na starom dimnjaku, njihovom tradicionalnom skrovištu u sred gradske vreve i dečje graje, ove dugonoge lepotice gnezde se i polažu jaja u skrovitim mestima savskih ada.
