За православне вернике почиње вишенедељни велики Васкршњи и часни пост, који се завршава празником васкрсења Исуса Христа. Током овог поста верници не једу месо, сир, јаја, рибу ни уље. Само се суботом и недељом разрешава по обичају уље и вино, као и за Обретење главе Светог Јована Крститеља и на Младенце. Риба се једе само на Благовести и на празник Цвети.
Сутра почиње велики Ускршњи пост (Фото: Дистрикт)
Осим уздржавања од јела и пића, важније је уздржавање од лоших мисли, дела и речи.
– Ових седам недеља је најблагословеније доба у целој години што се тиче православних хришћана. То је време потпуне посвећености себи, унутрашњем, пре свег духовном животу, преиспитивању и тражењу самога себе у себи. Сам пост и уздржавање од мрсне хране је само једна врста помоћи у том благодетном добу живота цркве. Иначе, само уздржавање од јела и јаке хране, само по себи, без овог што сам поменуо није пост. Смисао поста је само у његовој духовној димензији, а то је рад на изградњи самога себе у духовном погледу – објашњава протођакон доктор Љубомир Ранковић.
Уздржавање од јела и пића, али и лоших мисли (Фото: приватна архива)
Црква проповеда да је време поста период када треба праштати. То је време љубави и уздизања у вери, до чега се стиже свакодневним молитвама.
– То значи кориговати свој однос пре свега према члановима своје породице, својим комшијама и ближњима, а из свега тога произилази однос према самоме себи. Циљ је покушати у себи савладати све оно што трује човекову душу. Наравно, све се то може постићи личним трудом, али изнад свега молитвом Богу, причешћем у храмовима, похађањем светих богослужења, да заједно са својим ближњима учествујемо и осетимо саборни дух. Тако се може све победити јер црква има свето причешће за које се припремамо кроз свету тајну покајања и исповести – истиче Ранковић.
Време духовног уједињења са собом и ближњима (Фото: Дистрикт)
Посебан значај има исповест, која представља “свету тајну”, и начин да се човек очисти од греха.
Снежана Панић, субспецијалиста за исхрану здравих и болесних лица наглашава да се пост не препоручује старијим, болесним и деци, али да је за здраве особе веома корисно суздржавање од превеликог уноса хране.- – Смањени унос хране и то са ниским садржајем масти повољно делује на организам, али треба водити рачуна о уносу угљених хидрата. Ту људи најчешће греше, јер сваки вишак наше тело ће превести у масти. Ако особа једе превише хлеба, кромпира, житарица и слично, што је у посту дозвољено, тај вишак организам ће превести у масти и тада се дешава да се неке особе током поста угоје – објашњава докторка Панић.
Није за старе, болесне и децу, али за здраве је веома корисно суздржавање од хране (Фото: Дистрикт)
Она истиче да овакав режим исхране регенерише организам, под условом да се води рачуна о количинама. Пост искључује алкохол, што је такође добро за здравље.
– Прве болнице су стасале уз верске објекте, а први исцелитељи су били свештена лица, и они су увидели да уздржавање од неке хране доприноси бржем опоравку од одређених болести. Свако ко жели треба да пости, али на начин на који то доликује. Уздржавање од масне хране је корисно, али да се поведе рачуна о уносу угљених хидрата и алкохола – закључује Панић.
