Za pravoslavne vernike počinje višenedeljni veliki Vaskršnji i časni post, koji se završava praznikom vaskrsenja Isusa Hrista. Tokom ovog posta vernici ne jedu meso, sir, jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razrešava po običaju ulje i vino, kao i za Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja i na Mladence. Riba se jede samo na Blagovesti i na praznik Cveti.
Sutra počinje veliki Uskršnji post (Foto: Distrikt)
Osim uzdržavanja od jela i pića, važnije je uzdržavanje od loših misli, dela i reči.
– Ovih sedam nedelja je najblagoslovenije doba u celoj godini što se tiče pravoslavnih hrišćana. To je vreme potpune posvećenosti sebi, unutrašnjem, pre sveg duhovnom životu, preispitivanju i traženju samoga sebe u sebi. Sam post i uzdržavanje od mrsne hrane je samo jedna vrsta pomoći u tom blagodetnom dobu života crkve. Inače, samo uzdržavanje od jela i jake hrane, samo po sebi, bez ovog što sam pomenuo nije post. Smisao posta je samo u njegovoj duhovnoj dimenziji, a to je rad na izgradnji samoga sebe u duhovnom pogledu – objašnjava protođakon doktor Ljubomir Ranković.
Uzdržavanje od jela i pića, ali i loših misli (Foto: privatna arhiva)
Crkva propoveda da je vreme posta period kada treba praštati. To je vreme ljubavi i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama.
– To znači korigovati svoj odnos pre svega prema članovima svoje porodice, svojim komšijama i bližnjima, a iz svega toga proizilazi odnos prema samome sebi. Cilj je pokušati u sebi savladati sve ono što truje čovekovu dušu. Naravno, sve se to može postići ličnim trudom, ali iznad svega molitvom Bogu, pričešćem u hramovima, pohađanjem svetih bogosluženja, da zajedno sa svojim bližnjima učestvujemo i osetimo saborni duh. Tako se može sve pobediti jer crkva ima sveto pričešće za koje se pripremamo kroz svetu tajnu pokajanja i ispovesti – ističe Ranković.
Vreme duhovnog ujedinjenja sa sobom i bližnjima (Foto: Distrikt)
Poseban značaj ima ispovest, koja predstavlja “svetu tajnu”, i način da se čovek očisti od greha.
Snežana Panić, subspecijalista za ishranu zdravih i bolesnih lica naglašava da se post ne preporučuje starijim, bolesnim i deci, ali da je za zdrave osobe veoma korisno suzdržavanje od prevelikog unosa hrane.- – Smanjeni unos hrane i to sa niskim sadržajem masti povoljno deluje na organizam, ali treba voditi računa o unosu ugljenih hidrata. Tu ljudi najčešće greše, jer svaki višak naše telo će prevesti u masti. Ako osoba jede previše hleba, krompira, žitarica i slično, što je u postu dozvoljeno, taj višak organizam će prevesti u masti i tada se dešava da se neke osobe tokom posta ugoje – objašnjava doktorka Panić.
Nije za stare, bolesne i decu, ali za zdrave je veoma korisno suzdržavanje od hrane (Foto: Distrikt)
Ona ističe da ovakav režim ishrane regeneriše organizam, pod uslovom da se vodi računa o količinama. Post isključuje alkohol, što je takođe dobro za zdravlje.
– Prve bolnice su stasale uz verske objekte, a prvi iscelitelji su bili sveštena lica, i oni su uvideli da uzdržavanje od neke hrane doprinosi bržem oporavku od određenih bolesti. Svako ko želi treba da posti, ali na način na koji to dolikuje. Uzdržavanje od masne hrane je korisno, ali da se povede računa o unosu ugljenih hidrata i alkohola – zaključuje Panić.
