Muzika se čuje već na ulasku u Klub za penzionere i druga stara lica u Mesnoj zajednici Kamičak. A u prostorijama kluba igra se kolo. Iako uveliko gazi osmu deceniju, na “kecu” igra Ljubica Terzić, učiteljica u penziji.
“Mogu da igram i sporiji i brži ritam. Mogu čak i “Šotu” da zaigram. Volim da igram i uz pesmu “Samo tako, samo tako”, priča Ljubica.
Zagrevanje uz kolce ( Foto: J. Gubelić )
Penzioneri, uz gromoglasan smeh i aplauz, podržavaju Ljubicu, koja je ovde, čini se omiljena. U ovom klubu, koji je počeo sa radom 1998. godine kao oblik otvorene zaštite, svakoga dana organizuje se druženje, kulturno – zabavne, rekreativne aktivnosti, socijalna integracija i razvijanje solidarnosti među članovima.
“Kad završimo radni vek, radimo ono što volimo. Ovde igramo, pevamo, plešemo, pišemo pesme, slikamo. Tu je drugi život”, priča Vukica Koprivica.
Neki dolaze i u paru ( Foto: J. Gubelić )
Taj drugi život oni ulepšavaju na sebi svojstven način.
“Nikad nije kasno da se ljubi strasno”, dobacuje Ljubica Terzić uz opasku da je stalno pitamo za godine a to njoj, kako kaže, uopšte ne odgovara.
Ovde organizuju i izložbu rukotvorina ( Foto: J. Gubelić )
Jer njima godine nisu važne i oni ih ne broje. Ovde dolaze i u paru, jer kako kažu, starost se teže podnosi, ako je čovek usamljen. Uče nas da godine nisu prepreka za ljubav. Upravo one odlično im stoje, jer umeju da ih nose i kroz igru i kroz pesmu.
