Muzika se čuje već na ulasku u Klub za penzionere i druga stara lica u Mesnoj zajednici Kamičak. A u prostorijama kluba igra se kolo. Iako uveliko gazi osmu deceniju, na “kecu” igra Ljubica Terzić, učiteljica u penziji.
“Mogu da igram i sporiji i brži ritam. Mogu čak i “Šotu” da zaigram. Volim da igram i uz pesmu “Samo tako, samo tako”, priča Ljubica.
Penzioneri, uz gromoglasan smeh i aplauz, podržavaju Ljubicu, koja je ovde, čini se omiljena. U ovom klubu, koji je počeo sa radom 1998. godine kao oblik otvorene zaštite, svakoga dana organizuje se druženje, kulturno – zabavne, rekreativne aktivnosti, socijalna integracija i razvijanje solidarnosti među članovima.
“Kad završimo radni vek, radimo ono što volimo. Ovde igramo, pevamo, plešemo, pišemo pesme, slikamo. Tu je drugi život”, priča Vukica Koprivica.
Taj drugi život oni ulepšavaju na sebi svojstven način.
“Nikad nije kasno da se ljubi strasno”, dobacuje Ljubica Terzić uz opasku da je stalno pitamo za godine a to njoj, kako kaže, uopšte ne odgovara.
Jer njima godine nisu važne i oni ih ne broje. Ovde dolaze i u paru, jer kako kažu, starost se teže podnosi, ako je čovek usamljen. Uče nas da godine nisu prepreka za ljubav. Upravo one odlično im stoje, jer umeju da ih nose i kroz igru i kroz pesmu.