Nemac Rudhart Verner (Ruthart Werner) pre osam godina odlučio je da svoje penzionerske dane provede u selu Metlić, nedaleko od Šapca. Ovde ga je dovela ljubav, a danas za sebe kaže da je 70 posto Srbin, a 30 posto Nemac.
Rudi u Pecerini gaji jagode (Foto: M. Lazić)
Za selo Metlić Rudi je prvi put čuo osamdesetih godina prošlog veka, kada se zagledao u sliku devojke iz ovog sela tokom jedne posete Srbiji. Metlić je dugo tražio na karti, ali bez uspeha, a onda je rešio da sam potraži lepoticu u koju se zaljubio na prvi pogled.
– Kada sam došao do Šapca, pitao sam jednog čoveka gde se nalazi to selo. On mi je rekao da idem samo pravo trideset kilometara. Ja sam tako sam tražio dva sata – priseća se Rudi kako je prvi put zalutao u Pocerini.
Zbog ljubavi došao u Metlić (Foto: M. Lazić)
Tada nije bilo table na ulasku u selo, umesto asfalta do kuće Pavlovića vodio je kaldrmisani put, a drvene bandere bile su jedini putokaz za zaseoke. Ipak, to ga nije obeshrabrilo.
– Kad je on došao, ja sam razmišljala, šta hoće ovaj Nemac, Francuz, Rus?! Nisam odmah shvatila da je Nemac. Međutim, on je počeo sve češće da dolazi. Bude ovde jedan dan, pa dva, pa tri dana, a onda ode na more, pa se ponovo vrati. Jedan dan je stiglo pismo, sećam se, bilo je nacrtano srce strelom probodeno i u tom pismu me pitao da li hoću da se udam za njega. Ja pre toga nisam ni razmišljala o udaji, ali sam čitajući romane maštala o nekom Francuzu, i onda sam odlučila da se udam – priseća se Živana.
Ovde su sagradili svoj dom (Foto: M. Lazić)
Na proplanku odakle se pruža najlepši pogled na celu Pocerinu, gde se ukrštaju vetrovi pomešani sa mirisom jagoda i ruža, sagradili su svoj dom. Baš tu su slike sa venčanja kada se rasplamsala ljubav između prelepe Srpkinje i duhovitog Nemca koji nije mario za razike, lep život i slobodu, i odlučio da ovde provede penzionerske dana.
– Ja danas kažem da sam 70 posto Srbin a 30 posto Nemac. Ja volim Srbiju, volim Metlić, meni je ovde mnogo lepo. Ovde je divan narod. Družim se sa komšijama i uživamo. Sad smo posadili i jagode. To je za mene težak posao i ne volim da berem, ali nosim gajbice i vozim na prodaju – priča Nemac, koji je zbog ljubavi došao u Srbiju.
Uživaju u ljubavi i harmoniji (Foto: M. Lazić)
Baš tu svake godine slave Rudiju rođendan, koji je još jedna veza sa Srbijom.
– Ja sam rođen 25. maja, isto kao i vaš drug Tito – priča na srpskom sa očiglednim nemačkim akcentom, a često, kako priča Živana, kaže i „naš drug Tito“, želeći tako još jednom da pokaže koliko voli Srbe i Srbiju.
Rudi ima svoju alatnicu (Foto: M. Lazić)
Rudi vreme provodi i u alatnici, jer je u Nemačkoj do penzije radio kao elektrotehničar. Svi su ga lepo prihvatili kao da je oduvek ovde živeo.
– Mi njega volimo a i on nas. Voli da se šali, vrlo je duhovit i dobar domaćin. Posebno nam se svidelo kada je odlučio da se preseli u Metlić. To je još jedan dokaz da je između njih velika ljubav – priča Biljana Panić.
Živana i Rudi na venčanju (Foto: M. Lazić)
Tako je ljubav još jednom pobedile sve prepreke, jezik i daljinu i pokazala da kada je prava, ništa joj na put ne može stati.
