Немац Рудхарт Вернер (Ruthart Werner) пре осам година одлучио је да своје пензионерске дане проведе у селу Метлић, недалеко од Шапца. Овде га је довела љубав, а данас за себе каже да је 70 посто Србин, а 30 посто Немац.
Руди у Пецерини гаји јагоде (Фото: М. Лазић)
За село Метлић Руди је први пут чуо осамдесетих година прошлог века, када се загледао у слику девојке из овог села током једне посете Србији. Метлић је дуго тражио на карти, али без успеха, а онда је решио да сам потражи лепотицу у коју се заљубио на први поглед.
– Када сам дошао до Шапца, питао сам једног човека где се налази то село. Он ми је рекао да идем само право тридесет километара. Ја сам тако сам тражио два сата – присећа се Руди како је први пут залутао у Поцерини.
Због љубави дошао у Метлић (Фото: М. Лазић)
Тада није било табле на уласку у село, уместо асфалта до куће Павловића водио је калдрмисани пут, а дрвене бандере биле су једини путоказ за засеоке. Ипак, то га није обесхрабрило.
– Кад је он дошао, ја сам размишљала, шта хоће овај Немац, Француз, Рус?! Нисам одмах схватила да је Немац. Међутим, он је почео све чешће да долази. Буде овде један дан, па два, па три дана, а онда оде на море, па се поново врати. Један дан је стигло писмо, сећам се, било је нацртано срце стрелом прободено и у том писму ме питао да ли хоћу да се удам за њега. Ја пре тога нисам ни размишљала о удаји, али сам читајући романе маштала о неком Французу, и онда сам одлучила да се удам – присећа се Живана.
Овде су саградили свој дом (Фото: М. Лазић)
На пропланку одакле се пружа најлепши поглед на целу Поцерину, где се укрштају ветрови помешани са мирисом јагода и ружа, саградили су свој дом. Баш ту су слике са венчања када се распламсала љубав између прелепе Српкиње и духовитог Немца који није марио за разике, леп живот и слободу, и одлучио да овде проведе пензионерске дана.
– Ја данас кажем да сам 70 посто Србин а 30 посто Немац. Ја волим Србију, волим Метлић, мени је овде много лепо. Овде је диван народ. Дружим се са комшијама и уживамо. Сад смо посадили и јагоде. То је за мене тежак посао и не волим да берем, али носим гајбице и возим на продају – прича Немац, који је због љубави дошао у Србију.
Уживају у љубави и хармонији (Фото: М. Лазић)
Баш ту сваке године славе Рудију рођендан, који је још једна веза са Србијом.
– Ја сам рођен 25. маја, исто као и ваш друг Тито – прича на српском са очигледним немачким акцентом, а често, како прича Живана, каже и „наш друг Тито“, желећи тако још једном да покаже колико воли Србе и Србију.
Руди има своју алатницу (Фото: М. Лазић)
Руди време проводи и у алатници, јер је у Немачкој до пензије радио као електротехничар. Сви су га лепо прихватили као да је одувек овде живео.
– Ми њега волимо а и он нас. Воли да се шали, врло је духовит и добар домаћин. Посебно нам се свидело када је одлучио да се пресели у Метлић. То је још један доказ да је између њих велика љубав – прича Биљана Панић.
Живана и Руди на венчању (Фото: М. Лазић)
Тако је љубав још једном победиле све препреке, језик и даљину и показала да када је права, ништа јој на пут не може стати.
