Комфор дома у Ваљеву брачни пар Мирослав и Босиљка Настић заменили су камп-кућицом, а реку Градац прелепом Дрином у селу Црна Бара код Богатића. Живот у природи током лета започели су пре скоро пола века, и остали му верни до данас.
У камп-кућици на точковима дочекују пријатеље из Србије и Босне, славе рођендане, годишњице брака и друге важне животне догађаје.
Ово је Настићима кухиња, кућа и окућница. У камп кућици спавају, у прелепој Дрини се купају, у реци лове рибу, а под дрветом је припремају.
– Ветрић пирка, милина. Кад је много врућина, онда спремимо на брзину нешто, да бисмо имали више времена за купање и одмарање. Ко спрема кући, њему није проблем ни овде да спреми – каже Босиљка Настић.
И ништа овде није проблем, ни то што нема струје, телевизора, купатила.
– Нема као кући стално да се риба, да се чисти. Милина је овде. Све што падне, нека падне, и требало је да падне. Научи се – прича кроз смех.
А они су научили на овакав живот, јер су скоро пола века кампују на Дрини.
– Прво иде предшатор, ту стоје шешири, пешкири, душек, мужева гитара. Овде спавамо, овде нам је шпорет, судопера, тоалет, које не користимо, све имамо напољу. На другом лежају може двоје да спава, у другој просторији и више. Много нам је лепо – показује Босиљка свој скромни дом на отвореном.
Али, и поред шпорета су на отвореном. Док жене прирпемају храну, мушкарци се већ враћају из набавке. Кафа се пије у посебној просторији.
У овој путујућој кући имају све, од кућуце, шатор, па до павиљона за дружење. И купатило је на овореном. Ту су резервоари за воду који се греју на сунцу.
– За хигијену јутарњу и вечерњу користимо чисту пијаћу воду – прича домаћин Мирослав Настић.
Њихова плажа је цела обала Дрине у Црној Бари, недалеко од Богатића. Двориште је огроман плато где су стали објакти за камповање, а река извор уживања и место где се снабдвају храном.
– Ту смо више од 50 година. Долазимо стално на Дрину, нема места од ушћа, па до Зворника, а и даље идемо, али не тако често, где нисмо били. Камповали од ушћа, Црна Бара, Црнобарски салаш, Бадовинци, Јања, нема где нисмо били, јер волимо риболов и то нам је прави ужитак. Продужава живот, то бих саветовао свакоме – истиче. А ту је и чамац, јер ова река богата рибом, захтева и потпуну опрему.
Ове године придружио му се и брат из далеке Аустралије.
– Радије останем овде него да идем на море. Имамо све услове да идемо на било коју дестинацију у Европи, али Дрина је Дрина. Лепота, придода, сунце, окружење, људи који долазе овде чине нас срећним. И моја деца када дођу, дођу овде и проведу одређено време – искрен је Милош Настић.
Иако је вода свуда око њих, није баш тако лако до ње доћи. Али, Настићи и за то имају решење.
– Акумулирамо из Дрине води и после је кристимо као техничку воду, за пиће купујемо – показује Мирослав.
Боса ту пере судове и веш.
– Перемо сво суђе ту, шоље за кафу и остало.
Телевизор не гледају, новине не читају, само прате временску прогнозу и слушају музику.
– Пустимо радио и слушамо вести, оно што нас интересује. Радио Брчко, Бијељина – весели се уз звук радија.
Места има за сваког ко пожели са њима да ужива. Кад зацврчи на таландари, време је за ручак. У храни уживају са пријатељима, гостима, фамилијом коју је, такође, освојио овакав начин живота.
– Мир, природа, сунце. Пријатељи, увек има са ким да се попије кафа, размене се мишљења, доживљаји. Онда идемо на купање, сунчање, углавном уживамо – прича Рада Настић.
Љубав према камповању пренели су на синове који данас живе камепрски живот.
– На колима је кревет, са савршеном удобношћу. Све је већ унапред постављено – соларни панел, мрежа за комарце – показује најмлађи у породици, Влада Настић.
И то није све. Влада је, захваљујући искуству, конструисао оригиналан производ за камповање који се данас производи у Швајцарској.
– Са једноставним отварањем добијамо функцију стола, за две до четири особе, тако да фактички имамо све што нам је потребно. Искористио сам своје дугогодишње камперско искуство да направим нешто што је практично и корисно.
Са собом воде и кућне љубимце, а ове године су на камповању добили принову.
– Имамо девет малих кучића. Раније смо доносили из Ваљева кучиче овде и делили мештанима, једно је чак отишло у Босну, а сад је обрнуто, одавде морамо да носимо у ваљемо – каже Мирослав.
Кад се не купају и не пецају, уживају у спортским активностима и дружењу. Кад се мрак спусти над Дрином и камп кућицом тик уз шуму, засвирају и запевају. Тако завршавају још један дан проведен у природи од које ништа нису узели, а која им је толико тога дала.
