Komfor doma u Valjevu bračni par Miroslav i Bosiljka Nastić zamenili su kamp-kućicom, a reku Gradac prelepom Drinom u selu Crna Bara kod Bogatića. Život u prirodi tokom leta započeli su pre skoro pola veka, i ostali mu verni do danas.
U kamp-kućici na točkovima dočekuju prijatelje iz Srbije i Bosne, slave rođendane, godišnjice braka i druge važne životne događaje.
Ovo je Nastićima kuhinja, kuća i okućnica. U kamp kućici spavaju, u prelepoj Drini se kupaju, u reci love ribu, a pod drvetom je pripremaju.
– Vetrić pirka, milina. Kad je mnogo vrućina, onda spremimo na brzinu nešto, da bismo imali više vremena za kupanje i odmaranje. Ko sprema kući, njemu nije problem ni ovde da spremi – kaže Bosiljka Nastić.
I ništa ovde nije problem, ni to što nema struje, televizora, kupatila.
– Nema kao kući stalno da se riba, da se čisti. Milina je ovde. Sve što padne, neka padne, i trebalo je da padne. Nauči se – priča kroz smeh.
A oni su naučili na ovakav život, jer su skoro pola veka kampuju na Drini.
– Prvo ide predšator, tu stoje šeširi, peškiri, dušek, muževa gitara. Ovde spavamo, ovde nam je šporet, sudopera, toalet, koje ne koristimo, sve imamo napolju. Na drugom ležaju može dvoje da spava, u drugoj prostoriji i više. Mnogo nam je lepo – pokazuje Bosiljka svoj skromni dom na otvorenom.
Ali, i pored šporeta su na otvorenom. Dok žene prirpemaju hranu, muškarci se već vraćaju iz nabavke. Kafa se pije u posebnoj prostoriji.
U ovoj putujućoj kući imaju sve, od kućuce, šator, pa do paviljona za druženje. I kupatilo je na ovorenom. Tu su rezervoari za vodu koji se greju na suncu.
– Za higijenu jutarnju i večernju koristimo čistu pijaću vodu – priča domaćin Miroslav Nastić.
Njihova plaža je cela obala Drine u Crnoj Bari, nedaleko od Bogatića. Dvorište je ogroman plato gde su stali objakti za kampovanje, a reka izvor uživanja i mesto gde se snabdvaju hranom.
– Tu smo više od 50 godina. Dolazimo stalno na Drinu, nema mesta od ušća, pa do Zvornika, a i dalje idemo, ali ne tako često, gde nismo bili. Kampovali od ušća, Crna Bara, Crnobarski salaš, Badovinci, Janja, nema gde nismo bili, jer volimo ribolov i to nam je pravi užitak. Produžava život, to bih savetovao svakome – ističe. A tu je i čamac, jer ova reka bogata ribom, zahteva i potpunu opremu.
Ove godine pridružio mu se i brat iz daleke Australije.
– Radije ostanem ovde nego da idem na more. Imamo sve uslove da idemo na bilo koju destinaciju u Evropi, ali Drina je Drina. Lepota, pridoda, sunce, okruženje, ljudi koji dolaze ovde čine nas srećnim. I moja deca kada dođu, dođu ovde i provedu određeno vreme – iskren je Miloš Nastić.
Iako je voda svuda oko njih, nije baš tako lako do nje doći. Ali, Nastići i za to imaju rešenje.
– Akumuliramo iz Drine vodi i posle je kristimo kao tehničku vodu, za piće kupujemo – pokazuje Miroslav.
Bosa tu pere sudove i veš.
– Peremo svo suđe tu, šolje za kafu i ostalo.
Televizor ne gledaju, novine ne čitaju, samo prate vremensku prognozu i slušaju muziku.
– Pustimo radio i slušamo vesti, ono što nas interesuje. Radio Brčko, Bijeljina – veseli se uz zvuk radija.
Mesta ima za svakog ko poželi sa njima da uživa. Kad zacvrči na talandari, vreme je za ručak. U hrani uživaju sa prijateljima, gostima, familijom koju je, takođe, osvojio ovakav način života.
– Mir, priroda, sunce. Prijatelji, uvek ima sa kim da se popije kafa, razmene se mišljenja, doživljaji. Onda idemo na kupanje, sunčanje, uglavnom uživamo – priča Rada Nastić.
Ljubav prema kampovanju preneli su na sinove koji danas žive kameprski život.
– Na kolima je krevet, sa savršenom udobnošću. Sve je već unapred postavljeno – solarni panel, mreža za komarce – pokazuje najmlađi u porodici, Vlada Nastić.
I to nije sve. Vlada je, zahvaljujući iskustvu, konstruisao originalan proizvod za kampovanje koji se danas proizvodi u Švajcarskoj.
– Sa jednostavnim otvaranjem dobijamo funkciju stola, za dve do četiri osobe, tako da faktički imamo sve što nam je potrebno. Iskoristio sam svoje dugogodišnje kampersko iskustvo da napravim nešto što je praktično i korisno.
Sa sobom vode i kućne ljubimce, a ove godine su na kampovanju dobili prinovu.
– Imamo devet malih kučića. Ranije smo donosili iz Valjeva kučiče ovde i delili meštanima, jedno je čak otišlo u Bosnu, a sad je obrnuto, odavde moramo da nosimo u valjemo – kaže Miroslav.
Kad se ne kupaju i ne pecaju, uživaju u sportskim aktivnostima i druženju. Kad se mrak spusti nad Drinom i kamp kućicom tik uz šumu, zasviraju i zapevaju. Tako završavaju još jedan dan proveden u prirodi od koje ništa nisu uzeli, a koja im je toliko toga dala.
