Има и оних који, упркос полицијском часу, нису желели да пропусте традицију прославе 1. маја. Иако се ове године није могло на планину, где обично проводе празник рада, пријатељи из Јеленче код Шапца у свом дворишту испекли су прасе. Биће то посебан Први мај ког ће се увек сећати.
Нису одустали од традиције (Фото: Дистрикт)
Док се прасенце окреће на ражњу, у котлићу се крчка гулаш. Једино што се није променило у односу на прошлу годину је уранак и трпеза, а све остало је другачије. Под маскама и у посебним околностима славе Први мај, али гозба не изостаје.
– Традицију смо некако и у ова тешка времена успели да испоштујемо, спремили смо једно прасенце, мало котлића. По обичају уранили смо пре 5 часова јутрос. Сецка се лук, ватра се ложи – прича Жељко Крсмановић.
Први мај који ће се памтити (Фото: Дистрикт)
Док Жељко контролише ватру, Слободан је задужен за гулаш. Поштују све мере заштите, али традицију не напуштају.
– Мора тако да буде сваке године, па макар и у кућним условима. Претходних година смо се окупљали са друштвом у природи, ове године је у ужем кругу породице – каже Слободан Алагић.
Прасе и гулаш, довољно за празник (Фото: Дистрикт)
Док се прасенце скида са ватре, гулаш је спреман за сервирање. Следи оно због чега се, осим одмарања, Први мај и слави, истина ове године уз посебне мере заштите, социјалну дистанцу и обавезно ношење заштитних маски, које се не скидају док на ред не стигне специјалитет празника.
