Dok mnogi mladi ljudi svoju budućnost vide daleko od sela i porodičnih imanja, Miroslav Lauš je izabrao potpuno drugačiji put. Vratio se dedovini u selu Krnule kod Vladimiraca i na zemlji svojih predaka podigao savremenu plantažu trešanja, koja je danas jedna od najuspešnijih u ovom delu Srbije.
Ove godine priroda je voćarima konačno bila naklonjena. Posle prošle, jedne od najtežih sezona, trešnje su odlično rodile, a na plantaži Lauša plodovi dostižu i tri centimetra u prečniku. Upravo taj kvalitet otvorio im je vrata inostranih tržišta.
Ali, priča o Miroslavu Laušu nije samo priča o dobrom rodu. To je priča o jednoj odluci – da se ne dozvoli da porodično imanje ostane pusto.
„Pa oduvek sam razmišljao o ovome kako da ovo imanje od mog dede, pradede… i svi su oni bili ovde, tako da nisam hteo da dozvolim to da propadne. Kad sam rešio da se vratim, morao sam nečim da se bavim, tako da sam došao na tu ideju da to bude ovde i nisam se pokajao“, priča Miroslav.
Od dedovine do savremene plantaže
Godine 2019. na mestu gde su nekada bili porodični pašnjaci i njive nikla je moderna plantaža trešanja. Danas se prostire na 6,4 hektara, potpuno je pokrivena protivgradnom mrežom, ima sistem za navodnjavanje i predstavlja primer savremene voćarske proizvodnje.
U zasadu se nalazi šest sorti trešanja koje sazrevaju jedna za drugom, pa berba traje više od mesec dana.
„Zasad je podignut 2019. godine. Imamo 6,4 hektara pod protivgradnom mrežom i šest sorti trešanja. Krećemo od rane sorte Burlat, koju, u zavisnosti od godine, beremo negde sredinom maja, pa sve do kasnih sorti koje se beru oko 20. ili 25. juna. To nam omogućava da snabdevamo i domaće kupce i inostrano tržište koje je veoma zahtevno kada su u pitanju kvalitet, krupnoća i postojanost ploda.“
Zahvaljujući takvoj organizaciji proizvodnje, berba ne traje samo nekoliko dana, već više nedelja, što je veoma važno i za organizovanje radne snage i za plasman robe.
Trešnje iz Krnula stižu i do Poljske i Rusije
Iako je cilj da što veći deo proizvodnje ostane na domaćem tržištu, najveći deo ovogodišnjeg roda ipak će završiti u inostranstvu.
„Jedan deo plasiramo na domaće tržište, gde snabdevamo lokalne prodavnice, jer nam je važno da naše trešnje ostanu i kod naših kupaca. Ali veći deo ide u izvoz. Ove godine izvozimo za Poljsku i Rusiju.“
Poljska je, objašnjava Miroslav, ove godine imala velike probleme zbog prolećnog mraza, što je stvorilo dodatnu potražnju za kvalitetnom trešnjom.
„Jedan deo Poljske bio je pogođen mrazom, pa se pojavila velika potreba za voćem. Upravo zato smo ove godine izvezli značajne količine i na to tržište.“
Saradnju su ostvarili sa firmom iz Tavankuta, preko koje se organizuje izvoz.
„Napravili smo saradnju sa jednom firmom iz Tavankuta i veoma smo zadovoljni. Cena se kreće od 230 do 320 dinara po kilogramu, u zavisnosti od potreba tržišta, potražnje i klase ploda. Mi smo zadovoljni.“
Posle teške godine stigao odličan rod
Za razliku od prošle godine, kada je rod bio znatno manji, ove sezone gotovo svi uslovi bili su idealni.
„Nismo imali ništa roda prošle godine, tako da smo ove godine mnogo bolji. Cvetanje je bilo gotovo perfektno. Imali smo jedno kratko zahlađenje koje je pogodilo samo prvu sortu, ali nije bilo ozbiljnijih posledica. Najavljeno je i narednih deset do petnaest dana lepo vreme, sa noćnim temperaturama oko 15 i dnevnim od 26 do 28 stepeni, što je idealno za trešnju.“
Upravo takvi vremenski uslovi omogućili su da plod ostane krupan, čvrst i dugotrajan, što je presudno za transport i izvoz.
Najlepši trenutak dolazi pred zoru
Voćarstvo nije posao koji traje osam sati dnevno. Naročito u vreme berbe, rad počinje pre svitanja, a završava se kasno uveče.
Ipak, Miroslav kaže da postoje trenuci koji izbrišu svaki umor.
„Najbolja su ta osećanja kad sunce izlazi. Kad radite celu noć i negde oko četiri i petnaest ili četiri i dvadeset počne da sviće… Onda pogledam stara drvena kolica koja su koristili moj deda i pradeda. Oni su radili sa konjima, pa mi bude pomalo glupo da se ja žalim što mi je teško u traktoru koji ima klimu“, kaže uz osmeh.
Voćarstvo nije posao za jednu sezonu
Podizanje savremenog zasada trešanja jedno je od najvećih ulaganja u voćarstvu. Prvi ozbiljni prihodi stižu tek posle više godina, a ceo zasad planira se za period od najmanje dve decenije.
„Voćarstvo je veoma zahtevno i dugoročno. Ovo je projekat od 15 do 20 godina. Onaj najteži početak smo prošli i sada, što se kaže, dolazi malo lakši deo.“
Najveća pobeda nije samo dobar rod
Dok gajbice pune krupnih, tamnocrvenih trešanja svakodnevno napuštaju plantažu, Miroslav kaže da je najveća pobeda ipak nešto drugo.
Da zemlja njegovog dede i pradede nije ostala zapuštena.
Da na njoj ponovo ima života.
I da je uspeo da dokaže kako se znanje, strpljenje i ljubav prema porodičnom imanju i danas mogu isplatiti.
Iz serijala „Čuvaju zanate i vraćaju život selu“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Vladimirci. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
