Tijana i Vladimir Balun iz Beograda pre dve godine odlučili su da se iz grada presele u selo. Od ušteđevine kupili su stado ovaca, napustili Zvezdaru, gde su živeli, i započeli novi život u Kamenici kod Koceljeve. Danas imaju 50 odraslih umatičenih ovaca i ne žale što su doneli ovakvu odluku.
Tijana, nekada preduzetnica, danas snalažljiva u poljoprivredi
Toki-Voki Tijani i Vladimiru služi za komunikaciju da se ne izgube u brdima Posavotamnave kada padne signal na mobilnoj mreži. Za razliku od mnogih koji iz toplog stana prete da će da kupe stado ovaca i odsele se u planinu, oni su to učinili na iznenađenje svih, jer su poslednje tri generacije u njihovim porodicama rođene u gradu.
Toki-Voki im pomaže kada izgube signal na mobilnoj mreži
„Ovce smo videli samo na slici i sada ih imamo i u stvarnosti. Nisu baš kao naslikane, na slikama izgledaju mnogo pitomije i mirnije“, kroz smeh kaže Vladimir.
Tijana je zatvorila radnju u Beogradu i uzela sekiru u ruke.
„Priroda, sunce, cepanje drva, miris, kad pucketa vatra nema ništa lepše. A to u gradu nemamo, imali smo parno grejanje“, zadovoljna je Tijana.
Tijana se odlično snalazi u svim poslovima
Ali pre dve godine nije bilo sve tako lako.
„Čak smo i gubili ovce, pa smo ih tražili po pola dana“, priseća se Vladimir.
Vladimir, mašinski tehničar, ali i profesionalni vožač brzo je savladao vožnju traktora, ali za obradu zemlje sluša savete komšija koji su na početku sa nevericom dočekale pridošlice.
„Rekli smo da od njih nema ništa, ti ne možeš ništa uspeti ovde“, kaže Veroljub Jovanović, komšija Balunovih.
Pre dve godine Vladimir je prvi put vozio traktor
Oni su dokazali suprotno. Oronulu kuću su rekonstruisali, stado od 15 ovaca proširili na 50. Gaje kokoške, svinje i koze. Osim tri hektara u posedu, uzimaju zemlju u zakup. Uče i ostale seoske poslove, a neki im malo teže idu.
„Vile su mi najteže, vežbam, vežbam, ali ne ide. Sve mogu da radim, da ne spavam, da budem sa ovcama 24h, ali vile su mi najteže“, požalila se Tijana.
Rekonstrukcijom stare kuće dobili su novi dom
Iako je sve veći broj mladih koji sa sela dolazi u gradove ili odlazi iz države u potrazi za boljim životom, Balunovi su primer da se i na selu može uspeti i zaraditi dovoljno za život. Ustaju veoma rano i rade dosta, ali ni u čemu ne oskudevaju. Uzimaju zemlju u zakup, a plan im je da prodaju umatičene jaganjce i tako prošire stado. U Beograd odlaze samo kada požele roditelje i familiju.
Sada bez životinja ne bi mogli da zamisle život
Za sada ne razmišljaju o povratku u Beograd, jer ih za Kamenicu mnogo toga veže.
„Kako da napustim ovo mesto, šta bi onda bilo sa mojom životnjima? Njih ne mogu da povedem u grad, tamo neće niko da ih primi“, kaže Tijana koja se vezala za domaće životinje i poljoprivredu.
