Distrikt
Društvo

KAKO JE SILAZAK SVETOG DUHA NA APOSTOLE IZABRAN ZA SLAVU GRADA

Liturgijom u Sabornoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, svečanom litijom centralnim gradskim ulicama i lomljenjem slavskog kolača ispred Gradske uprave danas je obeležena slava grada Šapca – Druge Trojice.

Povorka kreće iz Masarikove ulice (Foto: Distrikt)

Današnja litija za napredak grada i Šapčana, kako kažu poznavaoci ove svečanosti kroz vreme, bila je brojnija nego ikad. Oni koji nisu mogli da učestvuju u povorci, pozdravljali su sugrađane sa svojih radnih mesta, terasa, iz kafića.

– Danas je povorka litije bila najveća otkako pamtim. Bilo je sigurno 1.000 ljudi, a prethodnih godina bude ih oko 350 do 400. Ove godine se Grad angažovao, prisustvovale su sve gradske strukture, počev od vojske, policije, do kulturnoumetničkih društava, sportskih klubova. Život grada se video danas, svi su imali svoje predstavnike na svetoj liturgiji i na litiji – kaže za Distrikt protojerej stavrofor Milan Pantelić, koji godinama unazad za verni narod na ovaj veliki praznik organizuje trpezu ljubavi.

Slavi se duže od veka (Foto: Distrikt)

Proslavljanje slave grada drugog dana Duhova datira još od 19. veka. Međutim, godinama nakon Drugog svetskog rata nije zvanično proslavljana.

– Kada je Šabac dobio svoje obrise u vreme Jevrema Obrenovića, tada je odlučeno da slava budu Druge Trojice, veliki hrišćanski praznik. To je i rođendan crkve – silazak Svetog Duha na apostole. Prvi dan Trojica je masovni praznik, kada ljudi odlaze u hram, a drugi dan dolaze u grad, na posao i da proslave svoju slavu – objašnjava prota Pavlović.  

Svete Trojice (Foto: Distrikt)

Da su Šapčani ovaj dan slavili i ranije, vidimo po najavi proslave u Šabačkom glasniku iz 1929. godine. Glavni akter svečanosti je Šabačka trgovačka omladina.

Slava: Naša Šabačka Trgovačka Omladina danas slavi svoju slavu u svom društvenom stanu(…)mi se nadamo da da će naši građani posetiti slavu naših trgovaca, a naročito da trgovci neće izostati.

U litiji učestvovali vojnici i sportisti (Foto: Distrikt)

Litija: Na drugi dan Duhova posle službe Božije proneće se kroz varoš litija-krsni hod. Ovu našu versku manifestaciju građanstvo bi trebalo u što većem broju da poseti, te time da dokaza da nam je naša vera mila i draga.

Slavlje uveličala i deca iz kulturnoumetničkih društava (Foto: Distrikt)

Godine 1966. slavu je obnovila Hrišćanska pravoslavna narodna zajednica, a od 2001. godine ponovo postaje zvanična gradska slava, uz vraćanje litije.  

– Hrišćanska zajednica i Crkva preuzele su slavu grada. Od 1966. godine Crkva je imala dva kolača – jedan za gradsku slavu i jedan za Hrišćansku zajednicu, a od 2001. godine je obnovljena litija, koja se do tada obavljala samo u porti crkve – priča protojerej stavrofor Milan Pantelić.

Lomljenje slavskog kolača (Foto: Distrikt)

Litija sa molitvom već godinama kreće se centralnim gradskim ulicama, praveći tako simboličan krug oko glavnog gradskog jezgra.

–Litija je drevni običaj koji nije isključivo hrišćanski, zapravo, to je običaj koji je u grčko-rimskom svetu bio način da se obeleže važni događaji u društvu. Ako je, na primer, u pitanju pobeda nad neprijateljem, onda su vladari i vojnici ulazili trijumfalno u grad, narod je izlazio da ih dočeka, formirala bi se povorka – kaže sveštenik Nikola Kovačević i objašnjava zašto je slava grada važna za duhovni i svetovni život stanovnika:

Povorka pred Crkvom (Foto: Distrikt)
  • Mi slavimo jedan događaj koji je sa hrišćanske tačke gledišta važan za celu crkvu, a u lokalnom kontekstu izuzetno važan za naš grad jer to je slava našeg grada. I u tom smislu mi prinosimo i uznosimo molitvu Bogu za ljude koji žive u ovom gradu,  da svako koliko je moguće ima priliku da se susretne sa Bogom i dobije od njega ono najbolje i najblagoslovenije – kaže on.
Molitva za blagostanje grada i građana (Foto: Distrikt)

I nekada su se, na čelu povorke vijorili barjaci, koji su simbolizovali pobedu. Danas na sebi imaju likove svetaca i sugerišu mir i blagostanje među žiteljima jednog mesta.

– U crkvi je ostao običaj da nosimo barjake kakvi su nosili drevni Rimljani. Kada pogledate kako izgleda zastava rimskih legija videćete da tako izgledaju naši barjaci, s tom razlikom što na našim barjacima, odnosno zastavama, stoje ikone svetih, jer je čitava procesija miroljubiva stvar, i nema za cilj da istakne pobedu nad bilo kim, nego suprotno, da pokaže koliko na hrišćanski način reagujemo na određene događaje u našem društvu, želeći svakome dobro – zaključuje sveštenik.

Pored Njegovog Preosveštenstava Episkopa šabačkog g. Lavrentija, sveštenstva i monaštva iz Šapca i okolnih mesta, obeležavanju gradske slave prisustvovali su predstavnici rukovodstva grada Šapca, veliki broj vernika, i predstavnici kulturnog i javnog života.

Iz serijala NASLEĐA TRAG. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Svideo vam se tekst?