Јован Цвијић из Лознице машинац је по струци, а самоуки столар из хобија. Гледајући телевизијску емисију Дискавери, дошао је на идеју да направи кућицу на дрвету.
За само три месеца остварио је свој дечачки сан. У 32 квадрата сместио је дневни боравак, купатило и спаваћу собу, у којој се буди са нестварним погледом на реку Дрину.
– Сама изградња трајала је три до четири месеца. Радио сам даноноћно, са великом жељом да видим како ће све то на крају да изгледа, јер је заиста нешто несвакидашње. Даску по даску спајао сам у својој радионици. Никоме нисам смео да кажем шта намеравам, јер сам се плашио осуде својих мештана – прича Јован.
Кућа је грађена од лаких, али издржљивих материјала. Споља је храстовина, а унутра чамово дрво. Било је потребно пет кубика даски и више од пет хиљада шрафова, које је овај неимар месецима спајао.
Затим је све то поставио на дудове гране. Кроз кућицу несметано пролазе гране, али ни на који начин не нарушавају њену функцију.
– Дудова стабла су јако издржљива и могу да поднесу терет саме кућице. Да је било које друго дрво у питању, не би ми одговарало за градњу куће. Трудио сам се да што мање оштетим стабла која пролазе кроз кућицу, да остану каква јесу, а да их максимално искористим. Имам један посебно занимљив детаљ, а то је канап који сам везао око стабла, како би управо он служио као олук. Низ њега се слива вода и спречава њен улазак у унутрашњост кућице – каже он.
Све је од природних материјала. Дрвене степенице воде на трем који се протеже дуж целе куће. Први спрат је неколико метара изнад реке, а изнад се налази галерија, одакле се пружа најлепши поглед на реку Дрину.
На висини на којој се гнезде птице, чује се њихова песма, али и Дрина док хучи.
-Јутарња кафа поред Дрине је нешто неописиво. Зими све ово има посебну драж. Дрина је много зеленија, чистија, посебно када падне снег. Тада је заиста права идила. Још једна од занимљивости које сам урадио јесте ђакузи. Он се налази на седам метара изнад саме Дрине, где је поглед на прелепу реку и Босну – додаје.
Иако је ни на небу ни на земљи, нема страха ни када задувају ветрови од Босне.
Творац ове предивне кућице размишљао је да ли ће стабла толико порасти да кућицу тешку три тоне подигну на већу висину.
– Често ме гости питају да ли постоји могућност да се кућица нагне приликом раста стабла. Међутим, само једна трећина стабле расте и то у горњем делу, а доње стабло на које је она окачена, се само шири и довољно је направити мало више простора при изради, управо за то. Кућица је ослоњена тако да у сваком моменту када дуне ветар или при некој другој већој непогоди има своју толеранцију да може да се помера – истиче он.
Овде је посебно у свако годишње доба, када дуд олиста, кућицу сакрије крошња, а када оголи види се сваки детаљ који је овај мајстор својим рукама створио.
