Lozničanka Srboljupka Stanojević, po završetku radnog veka u inostranstvu, obnovila je porodično imanje u Loznici. Danas je jedini sertifikovani proizvođač organske hrane u Vukovom kraju. Na svom imanju boravi od proleća do zime i pokušava drugima da približi koliki je značaj ovog načina proizvodnje.
Ceo radni vek Srboljupka Stanojević (74) provela je u inostranstvu, Moskvi i Portugalu, a onda je odlučila da se vrati u rodnu Loznicu i započne sasvim drugačiji život. Na porodičnom imanju, koje je uveliko bilo zaparloženo, započela je organsku proizvodnju hrane. Ovde je podigla zasad aronije i kruške, a gaji i pšenicu, i to sve po organskim principima.
-Moja ideja je da čovek živi zdravo. Ne kažu džaba, kaži šta jedeš i to si ti. Čovek treba da jede umereno i sve ono što se nalazi u njegovoj blizini. Što se mene tiče ja sam i kao dete živela u organskoj proizvodnji, ja ništa nisam izmislila. Sada sam samo to primenila. Moji roditelji su đubrili stajskim đubretom, nisu imali veštačko đubrivo i jabuke su bile i tada crvljive, a mi smo živeli zdravo – priča Srboljupka.
U inostransvu je saznala za ovaj način proizvodnje koji je u potpunosti primenila, pa je danas jedini sertifikovani proizvođač organske hrane u Loznici. Biljke prehranjuje kao što se to nekada radilo, bez upotrebe hemijskih sredstava. Ona od organskih ostataka biljaka pravi i kompost, a za zaštitu koristi čajeve pripremljene po narodnim receptima.
-Deset kilograma žare se stavi u sto litara vode. To odstoji desetak dana. Posle toga deset litara tog koncentrata se pomeša sa sto litara vode i isprskate po listu. Tako se biljka neguje. Ja stabla krečim i to mi pomaže da se ne stvaraju paraziti – priča.
Na svom imanju bavi se i permakulturom – stalnom i održivom poljoprivredom. Ona slamom malčira zemljište te tako pospešuje proizvodnu i suzbija korove.
– Kad posadim biljku, ja preko nje stavim slamu. Ona štiti od visoke temperature i kiša. Ona tako štedi i vodu, jer zadržava vlagu – objašnjava Srboljupka i pokušava svojim meštanima da otkrije na koji način mogu da zaštite svoje biljke.
Pomažu joj, kako kaže u šali drugarice, koje su približno njenih godina.
-Ja nisam u mom životu drugačije ni jela. Mi nismo imali novca da kupimo paštete i slično. Nismo znali na šta znači. Jeli smo sir i kajmak. Ali, bolest kada dođe ona ne pita šta si jeo. Mene je „rakonja“ stigao ali i prošao – priča Stojanka Stanojević.
Na svojoj dedovini obnovila je i vodenicu, staru čitav jedan vek. Zahvalna je precima jer se na neki način vratila u detinjstvo. Proizvodi kukuruzno brašno, ali i integralno pšenično i to po HACCP standardima.
Za sve ima svoje recepte i nečin primene.
-Ja jagode polivam smesom mleka, pepela i đubreta. To se pomeša i sipa u svaki otvor gde se sadi jagoda. Dva puta smo to uradili i rodile su kao lude – priča.
Podrinje je videla kao idealnu šansu da meštanima proširi vidike oko zdrave proizvodnje. Ipak, i ona se suočila sa problemima među kojima su i nedostatak radne snage.
-Ovde će doći ljudi iz Bangladeša da rade. Videćete. Srbija nema rade snage i to će se desiti – priča, uverena da će i sela u budućnosti biti naseljena jer je, kako kaže, sve više mladih koji žele da pobegnu iz grada i žive zdravo.
Ova neobična žena ima i svoju filozofiju u kojoj rad predstavlja važan segment. Iako gazi osmu deceniju, oseća se daleko mlađom i od proleća do zime uživa u svom raju.
-Ako želite da živite dugo, radite. Ja ne kažem šta da radite, to izaberite sami. Dosada ubija. Ja uopšte ne osećam svoje godine, čak i ne razmišljam o tome. Mene ljudi koji dolaze ovde podsećaju da imam te godine – priča ova vredna i energična žena.
Ova vredna žena poziva i druge da joj se pridruže da žive zdravo i od svog rada, jer samo tako mogu svoj život učiniti bezbrižnijim.
Iz serijala NJENA SNAGA. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Loznica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
