Лозничанка Србољупка Станојевић, по завршетку радног века у иностранству, обновила је породично имање у Лозници. Данас је једини сертификовани произвођач органске хране у Вуковом крају. На свом имању борави од пролећа до зиме и покушава другима да приближи колики је значај овог начина производње.
Цео радни век Србољупка Станојевић (74) провела је у иностранству, Москви и Португалу, а онда је одлучила да се врати у родну Лозницу и започне сасвим другачији живот. На породичном имању, које је увелико било запарложено, започела је органску производњу хране. Овде је подигла засад ароније и крушке, а гаји и пшеницу, и то све по органским принципима.
-Моја идеја је да човек живи здраво. Не кажу џаба, кажи шта једеш и то си ти. Човек треба да једе умерено и све оно што се налази у његовој близини. Што се мене тиче ја сам и као дете живела у органској производњи, ја ништа нисам измислила. Сада сам само то применила. Моји родитељи су ђубрили стајским ђубретом, нису имали вештачко ђубриво и јабуке су биле и тада црвљиве, а ми смо живели здраво – прича Србољупка.
У инострансву је сазнала за овај начин производње који је у потпуности применила, па је данас једини сертификовани произвођач органске хране у Лозници. Биљке прехрањује као што се то некада радило, без употребе хемијских средстава. Она од органских остатака биљака прави и компост, а за заштиту користи чајеве припремљене по народним рецептима.
-Десет килограма жаре се стави у сто литара воде. То одстоји десетак дана. После тога десет литара тог концентрата се помеша са сто литара воде и испрскате по листу. Тако се биљка негује. Ја стабла кречим и то ми помаже да се не стварају паразити – прича.
На свом имању бави се и пермакултуром – сталном и одрживом пољопривредом. Она сламом малчира земљиште те тако поспешује производну и сузбија корове.
– Кад посадим биљку, ја преко ње ставим сламу. Она штити од високе температуре и киша. Она тако штеди и воду, јер задржава влагу – објашњава Србољупка и покушава својим мештанима да открије на који начин могу да заштите своје биљке.
Помажу јој, како каже у шали другарице, које су приближно њених година.
-Ја нисам у мом животу другачије ни јела. Ми нисмо имали новца да купимо паштете и слично. Нисмо знали на шта значи. Јели смо сир и кајмак. Али, болест када дође она не пита шта си јео. Мене је „ракоња“ стигао али и прошао – прича Стојанка Станојевић.
На својој дедовини обновила је и воденицу, стару читав један век. Захвална је прецима јер се на неки начин вратила у детињство. Производи кукурузно брашно, али и интегрално пшенично и то по ХАЦЦП стандардима.
За све има своје рецепте и нечин примене.
-Ја јагоде поливам смесом млека, пепела и ђубрета. То се помеша и сипа у сваки отвор где се сади јагода. Два пута смо то урадили и родиле су као луде – прича.
Подриње је видела као идеалну шансу да мештанима прошири видике око здраве производње. Ипак, и она се суочила са проблемима међу којима су и недостатак радне снаге.
-Овде ће доћи људи из Бангладеша да раде. Видећете. Србија нема раде снаге и то ће се десити – прича, уверена да ће и села у будућности бити насељена јер је, како каже, све више младих који желе да побегну из града и живе здраво.
Ова необична жена има и своју филозофију у којој рад представља важан сегмент. Иако гази осму деценију, осећа се далеко млађом и од пролећа до зиме ужива у свом рају.
-Ако желите да живите дуго, радите. Ја не кажем шта да радите, то изаберите сами. Досада убија. Ја уопште не осећам своје године, чак и не размишљам о томе. Мене људи који долазе овде подсећају да имам те године – прича ова вредна и енергична жена.
Ова вредна жена позива и друге да јој се придруже да живе здраво и од свог рада, јер само тако могу свој живот учинити безбрижнијим.
Из серијала ЊЕНА СНАГА. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Лозница. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.