Чивијада, фестивал хумора и сатире, манифестација је по којој Шапчанe препознaју и ван Србије, а Републиком у којој царују смех и забава, у протеклих пола века управљали су Бранко Ћопић, Нела Ержишник, Мија Алексић, Душан Ковачевић, Драгиша Пењин, Синиша Павић, Миленко Заблаћански, Сека Саблић, Лане Гутовић, Зоран Кесић, Предраг Кораксић, Миодраг Мајић и други.
„Припремајући се за прву Чивијаду 1968. године, организатори првог белосветског вашара хумора објаснили су да је чивија дугуљасти клин којим се причвршћује колски точак за осовину, а да је кнез Михаило Обреновић Шапчане називао Чивијашима, јер су му скинули чивију са фијакера. Али, постоји и прича да је краљ Милан волео да свраћа у шабачки кафану Европа и да се коцка с Мачванима. Због нерешеног коцкарског дуга, Мачвани су му једном приликом украли чивију с каруца, после чега их је он назвао Чивијашима“, пише у књизи Шабачка чивијада – пола века смеха новинарка Стана Муњић.
Од тада се штошта променило, али обележја празника смеха у Подрињу остала су до данас. Узречица – шипак бато добила је реалан облик у чивијашком симболу са шипком, а препознатљив је и чивијашки знак са два насмејана шерета. Карикатура коју је за прву Чивијаду урадио карикатуриста Станислав Иконић Сик и данас је на муралу, који је био видљив све до изградње Тржног центра Тријумф деведесетих – наводи се, између осталог, у капиталном делу посвећеном овој манифестацији.
Шабачка чивија 68 – први белосветски вашар хумора одржан је од 15. до 22. септембра 1968. године. Град је био сав у обележјима Чивијаде, од улаза код железничког моста са паролом Не љутите се што чекате, овде почиње Балкан, преко транспарената, афоризама, карикатура. Точкоњин музеј досетки, чију поставку је поставио сценограф Владислав Лалицки, посетило је већ првог дана 3.500 људи. У оквиру програма биле су још покретна изложба карикатура, симпозијум о чивији, комедиографски и филмски програм, књижевно-сликарски конкурс, гостовања хумориста по школама и још много тога. Почетак је на улицама Шапца објавио добошар Брка. За првог председника Чивијашке републике проглашен је писац и новинар Миле Станковић. Након главне свечаности, центром је пролазила карневалска поворка, коју је са омладинцима спремио професор и уметник Игор Белохлавек. У Белотићу код Радован-куле Милића од Мачве отворена је Прва светска лајаоница.
Ниједна манифестација у овом крају није доживела толики публицитет у југословенским медијима као прва шабачка Чивијада, а овом приликом, након пола века паузе, обновљен је и рад Чивије, листа за хумор и сатиру.
Другој Чивијади присуствовале су тадашње културне величине – Душко Радовић, Брана Црнчевић, Матија Бећковић, а за новог председника изабран је Бранко Ћопић. Спортску чивијаду отворио је репортер Радивоје Марковић – једанаестерце голману Ивану Ћурковићу шутирале су угледне личности друштвено-политичког живота града, што се оржало до данас.
Ово је уједно и Чивијада око које се дигла највећа полемика у друштву. Те године из штампе су изашле две Чивије – једна за јавност, друга за јавног тужиоца, а убрзо је забрањена и књига афоризама Милована Витезовића Срце ме је откуцало. Општински комитет Савеза комуниста санкционисао је организациони Одбор Чивијаде због наводних недоличних садржаја током манифестације.
Следеће 3 године Чивијада је одржавана уз мању помпу, међутим, ипак долази до забране њеног одржавања из поменутих разлога. Привремено укидање трајало је све до 1990. године.
Шапчани никада нису одустали од идеје да буду престоница белосветског вашара хумора и сатире. Након 18 година, решени су били да овај празник славе свих дванаест месеци. Прва обновљена Чивијада, по старом обичају, понудила је изложбу карикатура, приказивани су филмови Душана Ковачевића, који је те године и изабран за председника републике, промовисани романи, приказивани снимци хумористичких представа. У чивијашкој царинарници грађани су могли купити чивијашки пасош.
Ратови и инфлација деведесетих поново доводе до редукованог програма. Није било време за смех, па је све било скромније, упаковано у три дана и базирано на сећањима. Чивијашки говори, монодраме и представе у извођењу шабачких глумаца, музички наступи – то би укратко био програм наредних неколико Чивијада.
Година 1996. доноси и нови заштитни знак – фигуру Чивија, пуначког и насмејаног шабачког трговца из друге половине 19. века, који показује ишчупану чивију.
Надметања хумора и избор председника организована су Градској кафани, Шарану, Точкоњи, Дому синдиката, Спортској хали Зорка.
– Покушали смо да направимо имитацију правих избора, председник Чивијашке републике бирао се на лицу места, извлачењем имена из кутије, избори су, дакле, били валидни. Са средствима којим смо располагали имали смо да урадимо најбоље, па смо често импровизовали. Моја идеја је била да учесници чивијаде буду еминентни људи из јавног живота Шапца, признати награђивани хумористичари, домаће снаге – прича некадашњи директор Туристичке организације града Живорад Опанковић.
И управо овај догађај је био незамислив без афористичара, карикатуриста, глумаца – Радета Ђерговића, Александра Чотрића, Боре Божанића, Александра Филиповића, Младена Огњановића, Драгице Јелић.
Због друштвених околности Чивијада је изостала 1995. и 2000. године, али сваке следеће успела је да одржи уобичајени след: промоција листа Чивија, изложба карикатура, подизање заставе и обраћања јавних личности Шапца – чивијашког кнеза Драгише Пењина и других, избор председника републике – чивијашки парламент, чивијашки час у школама, спортска и надметања сатиричара, карневал чивијашког подмлатка, драмска читања и представе Шабачког и гостујућих позоришта, додела награда најбољих хумористичких жанрова, радио и телевизијске емисије посвећене промоцији смеха, све доминантнији музички програми.
Временом, традиционални програм оплемениће збивања која укључују све већи број суграђана – Фићијада, међународни карневал, чивијашко коло, Шампитијада, чивијашко крчкање, карневал кућних љубимаца, Парада поноса мама и беба, изложбе различите тематике, а активно учешће узима и Удружење параплегичара.
– Чивијада није и не треба да буде увек иста. Друштво и интерсовања се мењају, нормално је да се и програм Чивијаде мењао, ново доба доноси нове садржаје. Некада је тежиште било на хумористичком делу, интелектуалном, некада на забавном, сада је карневал унео нову лепршавост и расположење – оцењује Опанковић.
Времена и околности се мењају, али остаје умеће Шапчана да се смеју и на свој и на туђи рачун.
Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
