Iako mu je posao da neguje i hrabri pacijente, kada su Šapčaninu Marku Ribiću, zaposlenom na beogradskom Institutu za onkologiju i radiologiju, saopštili da je pozitivan na korona virus, prvo je pomislio na roditelje, prijatelje i svoje kolege. O korona virusu je znao više od prosečnog građanina, bio upućen u proceduru zaštite, poznavao ljude koji su potencijalno bili inficirani i umeo da zaštiti sebe i druge, ali kada su mu saopštili da je pozitivan, trebalo je neko vreme da tu informaciju prihvati.
– Ja sam testiran i ranije kada su i moje kolege, ali sam tada bio negativan. U međuvremenu sam primetio simptome i javio se na testiranje u Šapcu. Srećom, nisam imao nikakve kontakte sa ukućanima, jer sam od početka, po dolasku iz Beograda na vikend, išao u izolaciju smatrajući da sam u riziku. Čim sam testiran, doktorka iz Zavoda za javno zdravlje me je obavestila da sam pozitivan i sledećeg dana odmah sam dovezen u Banju Koviljaču – priča Marko Ribić, medicinski tehničar zaposlen na Odeljenju za radioterapiju.
Pogled sa prozora (Foto: privatna arhiva)
Iako ne zna kako je došlo do infekcije, gotovo je siguran da se to desilo na institutu, jer, kako kaže, nije imao nikakve druge kontakte.
-Ja sam bukvalno išao u bolnicu na posao, i posle toga se vraćao kući. Eventualno sam mogao da se inficiram u prodavnici, kada sam kupovao hleb, ali mislim da je to malo verovatno, jer sam uvek nosio zaštitnu opremu – priča ovaj mladić.
Prve simptome primetio je na Veliki petak uveče. Odsustvo mirisa i ukusa, za nekog ko radi u zdravstvu, bili su znaci da treba da se javi na testiranje.
-To mi je bio znak da se nešto dešava u mom organizmu. Mojima sam rekao da mi posebno odvoje pribor, a ja sam se potpuno izolovao. Sačekao sam ponedeljak i javio se na testiranje. Tog dana ukus je počeo da se vraća, a sinoć sam osetio i miris. Mama mi je oprala bademantil i spremila da ponesem, tako da sam sinoć osetio omekšivač i onda sam shvatio da se i miris vratio. Pomalo osećam i alkohol i sapun od dezinfekcionih sredstava. Činjenica je da je to blago, ali za mene je znak da čula ponovo rade i to mi je sada veoma značajno – priča i priseća se kako je sa roditeljima za četiri dana proveo samo dva sata.
Zadovoljni su smeštajem (Foto: Distrikt)
Kada su mu saopštili da je inficiran, bilo mu je potrebno neko vreme da tu informaciju prihvati.
-Koliko god da mi se činilo da sam za to spreman, kada su mi saopštili da sam pozitivan, nije mi bilo svejedno. Brinuo sam za roditelje, iako nismo imali kontakt. Mislio sam o mojim kolegama. U tim trenucima padalo mi je na pamet ono o čemu u nekim prethodnim danima nisam razmišljao. Čudan je osećaj. Koliko god se čovek hrabri, nije mu svejedno – priča ovaj mladić, koji, na sreću, spada u grupu asimptomatskih bolesnika.
Lekarski tim u Banji Koviljači brine o njima. Redovno im proveravaju temperaturu i prate simptome. Doktori su se izjasnili da je u pitanju blaži oblik, ali je pod stalnim nadzorom stručnjaka.
-Ovde je sve dobro. Uslovi su odlični. Ovde su smešteni zdravstveni radnici, zaposleni u vojsci i policiji. Sve je čisto i uredno, kao hotelski smeštaj. Uglavnom su sobe dvokrevetne. Ja sam sada sam jer je cimer retestiran i negativan je, pa je pušten kući. Svaki izlazak iz sobe podrazumeva nošenje zaštitne opreme i nema napuštanja ustanove. Dezinfekciona sredstva su svuda, u sobi i na hodniku – priča.
Čita knjige i tako prekraćuje vreme. Trenutno je u njegovim rukama Nabokov i njegovo „Očajanje“, a na polici čeka Heseov „Sidarta“. U Banji Koviljači je tri dana. U utorak ili sredu očekuje testiranje. Nada se negativnom rezultatu i povratku kući u izolaciju u trajanju od 14 dana. Veruje da će sve brzo proći. Tako hrabri i sebe i druge.
