Да би обезбедила додатни приход за школовање деце, Зорица Томић из Дебрца у општини Владимирци започела је гајење пилића. Супруг обрађује 20 хектара земље, а она тежак посао, који захтева даноноћно присуство, ради са много љубави. Иако, како каже, не може много да се заради, остане довољно да попуни кућни буџет.
Производња која захтева даноноћну пажњу (Фото: Дистрикт)
Пре осам година Зорица Томић почела је са овом тешком и захтевном производњом. Пилиће старе један дан гаји до три недеље, односно до тежине од килограм, па их продаје, како би за своју породицу обезбедила додатни извор прихода.
– У почетку сам се страшно мучила, чак сам ручно носила појилице, и то 3, 4 године. И тако, година по година, то ми је био додатак деци, да бих имала њима да дам јер нисам нигде радила. И добро ми је дошло. Прво сам почела по мало, и допало ми се, да вам кажем искрено – каже Зорица Томић.
Задовољна јер може да помогне деци (Фото: Дистрикт)
Иако је овај посао тежак и за мушкарца, а камоли за жену, она га ради са задовољством.
– Врло тешко, ово је посао који захтева присуство. Није цвеће које, ако не обиђем или не продам данас, моћи ће сутра. Ово је посао који мора да се ради и ноћу и дању, да обилазиш, да надгледаш. Ако је хладно, не ваља, ако је врућина, не ваља. Тежак посао за једног човека. Ипак су тоне хране у питању, све се то преноси преко руку – прича она.
Тежак посао за жену, али Зорица има добар мотив (Фото: Дистрикт)
Највећи проблем је немогућност улагања, јер је производња тешка и скупа, па не остане много за набавку опреме и побољшање услова.
-Штедела сам, успела сам да купим пећ, она ми је доста помогла. Све је то скупо, штета што нема неких подстицаја, помоћи. Успела сам да је купим за 600 евра, и доста ми помаже. Кренем са послом од фебруара, морам да грејем све те просторе – прича ова вредна и способна жена.
Скоро све ради сама (Фото: Дистрикт)
Скоро све ради, сама. Осим производње, она и развози пилиће муштеријама.
– Где год се појавим, знам да људи једу оно што сам својим рукама ја одгајила – поносна је.
Све што заради, улаже у школовање деце. Двоје су академци, трећи син на путу да то постане, а четврто дете такође се бави музиком. Ипак, Зорица би волела да наставе и ово што је она започела.
– Чак сам му сад ову једну туру поклонила, да буде његова. Иде му рођендан, а полупао је телефон, и мора га поправити, а ја хоћу да мало ради, да осети како је то тешко зарадити, да нешто мало цени – објашњава.
Међутим, Момчило је то већ доказао, па мајци помаже кад год је потребно.
Син јој помаже (Фото: Дистрикт)
– Сматрам да овај посао има потенцијал за развој, за будући стабилан и озбиљан посао. И мислим да људи у Србији генерално, када би се мало више окренули привреди, и те како би дало резултата – напомиње син Момчило.
Клавир је прва љубав (Фото: Дистрикт)
А онда, када заврши тај посао, враћа се својој првој љубави. Завршна је година на Факултету музичке уметности, али и власник бројних награда и признања.
– Прошлог лета сам био у Америци где сам свирао и у Кенеди центру у Вашингтону. Прилику да свирам у Кенеди центру сам добио након такмичења у Ричмонду, где сам био и стипендиста двонедељног програма за младе таленте. Ту су били учесници из разних крајева света. У јануару ове године десило се и путовање у Италију, где сам, такође, био стипендиста програма у вези са музиком, ту су била такмичења, курсеви код разних професора, било је и професора из Америке – објашњава талентовани младић, који на овај начин стиче многе важне контакте и прилику да постане још успешнији.
Бројна признања (Фото: Дистрикт)
Сви би волели да могу више да уложе и олакшају ову тешку производњу, јер они имају вољу за рад и напредак.
