Гљиварско друштво Љубомир Вуксановић Барле из Бање Ковиљаче одржало традиционалну 25. по реду Изложбу гљива. Манифестација је окупила многобројне гљиваре и љубитеље природе из лозничког краја и других делова Србије, а посетиоцима је приказано више од 200 врста прикупљених гљива. Међу њима има отровних, јестивих, али и лековитих, за којима влада велико интересовање.
Изложба је привукла велику пажњу, а посетиоци су се на лицу места уверили да и најмања сличност уме да завара, када је царство гљива у питању.
– Ово је грбава сунчаница, јестива је, али може да се замени са малим отровним сунчаницама, па треба бити опрезан – објашњава најмлађа гљиварка на овој манифестацији.
Зато је важно познавати гљиве, јер ако се помешају, понекад исход може бити кобан.
– Берем само вргање, и ту сам сто посто сигурна, не експериментишем даље. Млечнице у пролеће, никако у јесен, и лисичарке, оне миришу на кајсију и кад осетим тај мирис, знам да су јестиве – каже Милица Радак.
Некад им је тешко одолети јер представљају прави специјалитет, посебно оне до којих није лако доћи. Међутим, овом ужитку треба се препустити само у друштву зналаца.
– Као планинар сам много пута јела гљиве на нечију одговорност и препоруку, а имала сам поверење да се они разумеју у то – прича Јасмина Деспотовић.
А жељу за укусом од недавно надвладава страх код купаца. Да не би било тако, савет се тражи од искусних.
– Не знам много о гљивама, ово је прилика да нешто и чујем о томе, али се и плашим – искрен је Миодраг Ивић.
Управо да се сазна, била је прилика на изложби у Бањи Ковиљачи, где је приказано више од 200 врста. Међу њима има отровних, јестивих, али и лековитих.
– Детерминисано је 212 врста, остало је још да се провери и детерминише тридесетак различитих. Пронађено је и неколико ретких, које се појављују сваке пете или седме године. Пронађене су те чувене отровне гљиве, али и оне које су јестиве, и које су лековите. Управо овде влада велико интересовање за лековите гљиве и тако треба да остане. Немили догађај који се десио у Шапцу не треба да спречи људе да једу гљиве. То је само једна неуређена област, несмотреност људи која треба да се спречи – истиче Јелена Милошевић, детерминатор.
Влажна јесен погодовала је њиховом бујању, па су их шуме биле пуне.
– Топло време и влага повукли су гљиве да крену у неограниченим количинама. Самим тим поједине врсте су добиле на квалитету, а мањи је број, а до ове године је било обрнуто – било је више врста гљива, а мања бројност по врстама – прича Светозар Рувидић.
Овде је чак девет јестивих завршило у гљивашу, за чије састојке не питају ни они најопрезнији.
– Црна труба, зачин, пухара и све могуће поврће које смо нашли, све смо ситно исецкали, зачинили љубављу, срцем и душом. Овде смо само зато што ово волимо – кажу домаћице задужене за овај специјалитет.
А поред ђаконија из природе, љубави према храни и доброг друштва, за јединствен укус потребно је и четврт дана, како би се све што се нашло у казану сјединило како ваља.
За гљиве које расту на отвореном, потребно је знање, за оне који беру, али и једу, да се не понови слушај из Шапца када се отровало 8 људи.
